Author: Admin

Nestajanje veganskih restorana u Velikoj Britaniji

Vegana je premalo da bi ovako veliki broj restorana veganske orijentacije po Velikoj Britaniji nastavio da radi. Iako postoji potražnja, populacija koja se ovako hrani malobrojna je, ima ih svega 1,4% u Britaniji. U konkurentskom nadmetanju između novootvorenih restorana i radnji, pobeđuju veliki, oni koji imaju pristup masovne industrijske proizvodnje. Mali restorani koji podržavaju bezmesnu dijetu ugroženi su i od strane običnih restorana koji su shvatili da je veganska ponuda danas tražena, te su dopunili svoj meni veganskim jelima i tako tržišnu situaciju učinili težom za male i iskrene posvećenike.

Kao da neka sila ne da da se održi biznis koji ima srca, bez obzira na kojim načelima on počiva. Sve ugrožava velika industrija i nelojalna konkurencija.

Zašto u ketogenoj dijeti ne postoji „cheat day“?

Za one koji su navikli na “dan za varanje” u svojim ranijim dijetama, jedno podsećanje: u okviru masnih dijeta, u koje spada i ketogena dijeta, dani varanja ne postoje.

Slatka tuđica: „cheat day“ (u prevodu: „dan za varanje“) koja se izgovara sa kiselim i poročnim smeškom i pogledom koji slušaoca poziva na simpatiju, svojstvena je mnogim dijetama, ali ne i ketogenoj dijeti. U ovoj dijeti je izlazak iz režima štetan za dijetetski tok.

Varanje je uvek znak da se nalazite na pogrešnom mestu, ili da ne razumete prirodu okonosti koje su vas tu dovele.

Ketogena dijeta oslanja se na fiziološku pretpostavku da se unosom masne hrane, sa minimalnom količinom ugljenih hidrata (0 – 50 grama dnevno) i umerenom količinom proteina (oko 1 gram po kilogramu zdrave telesne težine) smanjuje prisustvo insulina. Kada nema ugljenih hidrata i kada organizam oseti da je značajno manje glukoze u krvi, u jetri se aktivira enzim pod nazivom „hormonski senzitivna lipaza“ koji pomaže razgradnju i trošenje rezervi. Tada telo upućuje poziv masnim ćelijama da vrate onaj dragoceni sadržaj koji su dugo spremale, kako bi se imalo za trenutak gladi.

Zato se često i kaže da ketogena dijeta simulira stanje gladovanja.

Ako imate cheat day, prisustvo insulina u telu raste i on ponovo počinje da skladišti ugljene hidrate koji se pretvaraju u masti u masnim ćelijama, usmeravajući glukozu da bude prvenstveni izvor energije i ubrzo vam se vraća osećaj gladi, jer se glukoza brzo troši. Smatrajući da se nalazite u periodu obilja i skladištenja, organizam vas sada neprekidno poziva da nastavite sa unosom.

Međutim, da bi se masti ponovo počele trošiti, mora najpre da se smiri dejstvo insulina. Ovo je individualna stvar i kod nekoga može iziskivati duže pauze bez hrane, kod nekoga može iziskivati značajno manju količinu ugljenih hidrata, ali je mehanizam uvek isti. Kod ljudi koji su poremetili ovaj prirodni tok i imaju višak kilograma, ili oslabljen metabolizam, kratkotrajni periodi unosa veće količine ugljenih hidrata mogu biti štetni i izazvati prekid delovanja hormonski senzitivne lipaze, što onda odlaže rezultate za po nekoliko dana. Tako vas u okviru prostih pravila koja vladaju u ketogenoj dijeti, jedan „simpatičan“ dan u nedeljnom ciklusu određen za varanje, može zaustaviti tri, četiri, ili pet dana u ostvarivanju cilja, što je protivno ideji zbog koje se ova dijeta drži i to, kako fiziološkoj, tako i psihološkoj ili moralnoj njenoj strani.

Legenda o orlu i progonjenoj golubici

Orao je progonio golubicu, ali ona je spazila kralja i pohitala ka njemu:

„Spasi moj život, o kralju! Stavljam se pod tvoju zaštitu!“

Kralj je kratko razmislio i prihvatio ovaj vapaj.

„Ako sam kralj, onda sam dužan da zaštitim sve što je u mojoj kraljevini, pa bila to i golubica.“

Ali, orao je sleteo pored kralja i golubice i zavapio:

„Uskratio si mi lovinu, moj kralju! Kako ću sada da jedem? Od čega ću da živim?“

—

Indijska mitska priča o kralju Šibiju (Šibi Rana), najpravednijem od svih u istoriji, duboko ispituje smisao biološkog lanca ishrane i navodi nas da se zapitamo: kako pronaći harmoniju u svetu u kojem učesnici često jedni drugima nanose štetu, pravdajući se bekstvom ili potrebom da prežive.

U nastavku priče, kralj Šibi Rana ulazi u pregovore sa orlom, ali orao zahteva da se kralj odrekne dela sopstvenog tela kako bi ga nahranio. Kralj pristaje na žrtvu, tako da od svog tela odvoji onoliko mesa koliko je golubica teška i ponudi orlu, međutim, na vagi se stalno ukazuje da je žrtva veća i teža nego što se u prvi mah učinilo.

Na kraju priče, orao i golubica nestaju kao fantazija, a kraljevo telo ponovo se ucelovljuje i on dobija pohvale od bogova. Najpravedniji od svih kraljeva, pristao je na žrtvu koja ga je dovela do odricanja od sebe, a legenda kaže da je na kraju svog dugog i pravednog života, kralj Šibi Rana, koji se beskompromisno držao pravde (dharma), direktno otišao u carstvo nebesko.

Ovu priču, koju sam na početku čuo u jednom izvanrednom predavanju Sadgurua, preuzeo sam sa sledećeg linka: https://college.holycross.edu/projects/himalayan_cultures/2008_plans/nhertz/eagledove.html

Digitalizacija duše

Zoltan Istvan bio je američki kandidat za predsednika pre nekoliko godina. On se zalaže za transhumanističke ideje integracije čoveka, čipova i mašina, radi produženja života i postizanja sreće. U autorskom tekstu, izložio je ideju o ugradnji fotosintetskih sposobnosti u naše gene popularnom CRISPR tehnologijom, kako bi prestala naša potreba za hranom. Po njegovom mišljenju, jedini problem je u nedovoljnoj razvijenosti tehnologije, a za to će nam trebati još par decenija. U međuvremenu, moramo preći na vegetarijanizam, jer je tako humanije. Lukava strategija američkog političara svakako je mogla pridobiti jedan broj glasača koji veruju da su humani prema životinjama i koji vole tehnologiju, mada osobi nenaviknutoj na ekstreme deluje ovo kao najava za naučno-fantastični horor zaplet.

Sve nam ovo izgleda kao jedna igra neobičnog izbornog sistema u SAD, zar ne? Pluralizam ideja na delu, ponuda da se ratosiljamo svog tela i da digitalizujemo svoj um, zgodno ga prebacivši na neki slobodan (digitalni) oblak. Kao u mašti. Digitalizacija duše. Zar nam nije delovalo i da Donald Tramp nema šanse za pobedu na istim tim izborima 2016? Gospodin Istvan bio je deo ponude u toj predizbornoj trci.

Osteokalcin je hormon kojim telo odgovara na stres

Da vam je neko 2015. godine rekao da čovek ima čitav jedan organ koji još uvek nije otkriven, mislili biste da je u pitanju šala. Međutim, otkriće organa intersticijuma, s početka 2018. dogodilo se zato što su lekari prosto izmenili pogled na tkiva u organizmu i sagledali jedan njihov sloj kao organ sa samostalnim funkcijama – intersticijum.

Stručnjaci sa Univerziteta Kolumbija u Sjedinjenim državama, međutim, otkrili su ulogu koju kosti igraju u odgovoru na stres, a koja dovodi u pitanje naše doskorašnje stereotipe o odgovoru tela na opasnost. Kada kičmenjaci primete opasnost, njihove kosti emituju tvar koja se zove osteokalcin, a koja deluje slično dejstvima koja danas pripisujemo adrenalinu. Nakon emitovanja ove supstance, eksperimentalne životinje pokazuju sve znake stresa. Miševi kojima nedostaje sposobnost emitovanja osteokalcina u slučaju opasnosti ne pokazuju nikakve znake stresa. S druge strane, životinje kojima nedostaje nadbubrežna žlezda, te ne luče adrenalin, takođe imaju stresni odgovor na opasnost. Miševi kojima je injektivno ubačena velika doza osteokalcina, imaju akutan stresni odgovor. Osteokalcin povećava sposobnost ćelija da preuzmu glukozu, popravlja pamćenje i pomaže životinjama da trče brže, sa većom izdržljivošću. Bez učešća skeleta, zapravo, nema stresne reakcije.

Kada vam sledeći put krene adrenalin, zapitajte se, da vam možda nije krenuo osteokalcin?

Kasnije se zapitajte: šta postoji što još nismo otkrili, u eri kada se već pomalo govori o stomaku kao o „drugom mozgu“, ali i kada se govori o srcu kao o centru nekih kognitivnih funkcija, a evo, sada i o kostima kao izvoru stresnog odgovora? Može da se dogodi da neka drevna znanja, preuzeta iz religije i narodnih tradicija, nisu sasvim pogrešna i da imamo brojne organe, funkcije i sposobnosti koje smo potisnuli i porekli, samo zato što moderna nauka još uvek nije stigla da ih prepozna i imenuje…

Znali smo „u svom srcu“ da je tako. Nije sve u adrenalinu, naprotiv.