Tag: masti

Gojaznost, holesterol i virusi

Velika studija obolelih od novog koronavirusa, na uzorku od 4103 osobe, u najviše pogođenoj sredini u SAD, u Njujorku, govori o tome da je starost najvažniji faktor rizika za novu bolest. Međutim, odmah na drugom mestu nalazi se gojaznost. Nedavno sam objavio crticu na osnovu članka sa BBC-a o starijim osobama koje vežbaju vozeći bicikl i prikazao mišljenje stručnjaka iz 2018. godine neopterećene zarazama, da je imunitet osoba starijih od 80 godina jednak mladalačkom imunitetu dvadesetih, samo ako se stariji posvete fizičkom vežbanju.

Isto se odnosi i na gojaznost. Ovaj „hronični faktor“, kako ga nazivaju u članku iz ZDNeta, sličan je ostalim rebusima naše egzistencije, nerešiv je samo dok smo u traganju, ali se brzo razvejava sa otkrivenim rešenjem. Za nekoga je rešenje gladovanje, za nekoga dobro osmišljena dijetetika, ali već sami početak gubljenja težine garantuje određenu dodatnu odbrambenu snagu organizma, ako je posledica dijetetske intervencije, ili drugih zdravih razloga, a ne nekog patološkog procesa. Ovaj gubitak ukazuje i na smanjenje šećera u krvi i na sagorevanje masti, na metabolički mehanizam ketoze, koja je, zapravo, jednaka fenomenu sagorevanja masti, neophodnom za gubitak kilaže.

Takođe, poznato je i da se virusi i mikroorganizmi ne snalaze dobro u masnom i dinamičnom okruženju kakvo postoji kod osoba sa povišenim holesterolom, koji se, paradoksalno javlja i kao značajan prediktor dugovečnosti kod starijih osoba. Povišeni holesterol posebno štiti od smrti putem infekcije i sepse kod starijih, dok istraživanja epidemije iz Venžoua pokazuju da su pacijenti oboleli od koronavirusa gubili značajnu količinu holesterola u toku bolesti, koja se zatim, vraćala na početnu vrednost po okončanju bolesti.

Povišeni šećer koji postoji kod osoba sa suvišnim kilogramima, pa čak i šećerna bolest, postepeno se normalizuju kod značajnog broja ljudi koji se opredele za masnu ishranu i terapeutsku restrikciju ugljenih hidrata. Ovo je proces koji se pokreće već u toku prve noći, a u kratkom vremenu može dovesti do značajnog ispravljanja mnogih pokazatelja dobrog zdravlja.

Vredno je pokušati sa smanjenjem telesne težine, jer nam ono donosi mnogo više od lepšeg izgleda, ili veće otpornosti na viruse i mikroorganizme. Verovatno je da su istraživanja iz dvadesetog veka bila u zabludi kada su dijetetske masti označila kao štetne za kardiovaskularno zdravlje. Dokazi koje moderna nauka sabira o ovoj temi ukazuju na to.

Skuša vs. odrezak

Evo dva zgodna primera koje u javnim nastupima koristi Zoi Harkomb:

Skuša vs. odrezak

Skuša ima duplo više zasićenih masti i jedan i po put više masti nego goveđi odrezak, iako nam se redovno govori da treba da jedemo ribu, a izbegavamo „crveno“ meso, pod izgovorom da u crvenom mesu ima previše masti. Istina je, međutim, da su obe namirnice i ukusne i veoma zdrave.

Maslinovo ulje vs. svinjsko meso.

Maslinovo ulje ima 14% zasićenih masti na sto grama, dakle više nego 100 grama svinjetine, u kojoj se nalazi svega oko 1,5 gram zasićenih masti, ali čak i samo jedna kašika maslinovog ulja ima više zasićenih masti nego 100 grama svinjetine… …kako to kaže Zoi Harkomb, doktor nauka iz oblasti javnog zdravlja koja je, ušavši u detalje nauke o ishrani, shvatila da tipični saveti o izbegavanju masti, kao ni odnos prema određenim grupama namirnica nisu zasnovani na dobroj nauci, niti na racionalnom pristupu ishrani, već su opterećeni predrasudama.

Kako da istovremeno izgubite suvišne kilograme i da postignete veću mentalnu stabilnost?

Uobičajeno se računa da jedan gram masti sadrži 9 kalorija, jedan gram ugljenih hidrata 4 kalorije, a jedan gram proteina 4 kalorije.

Zamislite da jedna osoba ima višak u vidu masnih naslaga teških 2 kilograma, tj. 2000 grama masti. To znači da ona ima mogućnost da sagori masti i proizvede energiju vrednu oko 18000 kalorija. Ako pretpostavimo da neko uobičajeno sagori oko 2400 kalorija dnevno, tada vidimo da bi ova osoba bez problema poživela 7,5 dana čak i kada ništa (osim vode) ne bi stavila u usta, trošeći samo svoj sopstveni izvor energije i to višak, a ne rezervu.

Ovo je, naravno, apsurdan pristup, jer nije lako gladovati sedam i po dana. Za mnoge bi ovakav pristup bio veoma štetan, premda bi poneko imao i sjajno iskustvo. Svedočanstva mnogih koji su gladovali kažu da postoji određena kriza između trećeg i četvrtog dana gladovanja i ako se kroz nju prođe, glad prestaje da bude neprijatna. Mnogi čak tvrde da se posle tri-četiri dana ulazi u stanje mira i velike čistote misli.

Drugom prilikom ću se baviti pitanjima balansa masti, ugljenih hidrata i proteina na početku gladovanja, ili masne dijete. Nije lako pokrenuti mehanizam trošenja masti, tj. lipolizu, ali daleko od toga da je to teško za sasvim prosečnu osobu.

Ovaj eksperiment sa gladovanjem, iako zanimljiva mogućnost, ne predstavlja jedini izbor, a verovatno ni najzdraviji. Alternativa gladovanju je masna dijeta. Ukoliko se organizam navikne na masniju hranu, tako da se unos ugljenih hidrata ograniči na manje od 50 grama dnevno, ukoliko se proteini unose umereno, a masti malo više, organizam se prilagođava korišćenju nutritivnih masti i malo po malo, počinje da koristi i svoje vlastite masne naslage. Na ovaj način, rezervoar masti kojem se inače ne može pristupiti, postaje dostupan i tako masna ishrana zapravo omogućava telu da koristi svoju vlastitu zaključanu energiju.

Ono što je bilo izvor frustracije, masti nataložene u našem telu, sada postaje izvor energije koja, osim što doprinosi vitkijem izgledu, telu daje stabilan izvor energije i tako doprinosi većoj mentalnoj stabilnosti. Mentalna bistrina i stabilnost, kao posledica izmenjenog načina ishrane, uobičajeni je efekat masnih dijeta. Ovo je upravo razlog zbog kojega je ketogena dijeta superiorna u pogledu gubitka suvišnih kilograma za osobe sa prekomernom težinom. Jedino na šta treba obratiti pažnju je da unesete dovoljnu količinu mikronutrijenata, vitamina i minerala i da prilagodite unos proteina, dok ćete energetske potrebe zadovoljiti unosom zdravih dijetetskih masti.

Zašto u ketogenoj dijeti ne postoji „cheat day“?

Za one koji su navikli na “dan za varanje” u svojim ranijim dijetama, jedno podsećanje: u okviru masnih dijeta, u koje spada i ketogena dijeta, dani varanja ne postoje.

Slatka tuđica: „cheat day“ (u prevodu: „dan za varanje“) koja se izgovara sa kiselim i poročnim smeškom i pogledom koji slušaoca poziva na simpatiju, svojstvena je mnogim dijetama, ali ne i ketogenoj dijeti. U ovoj dijeti je izlazak iz režima štetan za dijetetski tok.

Varanje je uvek znak da se nalazite na pogrešnom mestu, ili da ne razumete prirodu okonosti koje su vas tu dovele.

Ketogena dijeta oslanja se na fiziološku pretpostavku da se unosom masne hrane, sa minimalnom količinom ugljenih hidrata (0 – 50 grama dnevno) i umerenom količinom proteina (oko 1 gram po kilogramu zdrave telesne težine) smanjuje prisustvo insulina. Kada nema ugljenih hidrata i kada organizam oseti da je značajno manje glukoze u krvi, u jetri se aktivira enzim pod nazivom „hormonski senzitivna lipaza“ koji pomaže razgradnju i trošenje rezervi. Tada telo upućuje poziv masnim ćelijama da vrate onaj dragoceni sadržaj koji su dugo spremale, kako bi se imalo za trenutak gladi.

Zato se često i kaže da ketogena dijeta simulira stanje gladovanja.

Ako imate cheat day, prisustvo insulina u telu raste i on ponovo počinje da skladišti ugljene hidrate koji se pretvaraju u masti u masnim ćelijama, usmeravajući glukozu da bude prvenstveni izvor energije i ubrzo vam se vraća osećaj gladi, jer se glukoza brzo troši. Smatrajući da se nalazite u periodu obilja i skladištenja, organizam vas sada neprekidno poziva da nastavite sa unosom.

Međutim, da bi se masti ponovo počele trošiti, mora najpre da se smiri dejstvo insulina. Ovo je individualna stvar i kod nekoga može iziskivati duže pauze bez hrane, kod nekoga može iziskivati značajno manju količinu ugljenih hidrata, ali je mehanizam uvek isti. Kod ljudi koji su poremetili ovaj prirodni tok i imaju višak kilograma, ili oslabljen metabolizam, kratkotrajni periodi unosa veće količine ugljenih hidrata mogu biti štetni i izazvati prekid delovanja hormonski senzitivne lipaze, što onda odlaže rezultate za po nekoliko dana. Tako vas u okviru prostih pravila koja vladaju u ketogenoj dijeti, jedan „simpatičan“ dan u nedeljnom ciklusu određen za varanje, može zaustaviti tri, četiri, ili pet dana u ostvarivanju cilja, što je protivno ideji zbog koje se ova dijeta drži i to, kako fiziološkoj, tako i psihološkoj ili moralnoj njenoj strani.

Doktor Ričard Bernstin, Sesija 4: Ketoni, ketoza, ketoacidoza

Doktor Ričard Bernstin (Richard Bernstein) u ovoj epizodi govori o metabolizmu masti koji se odnosi na ketone i ketozu: proizvod razgradnje masnih kiselina, radi proizvodnje energije u organizmu. Kada se potroše zalihe glukoze u krvi, jetra najpre prerađuje glikogen, koji je skladišni, skrobni oblik šećera u telu čoveka, ali jetra počinje i proizvodnju ketona, kako bi organizam bio opskrbljen ovim alternativnim gorivom.

Ketoza, stanje u kojem se radi energije koriste masti u organizmu, pokreće se u toku perioda gladovanja, ali i ukoliko se čovek hrani masnom hranom. Ketoza nije opasno stanje. Ona je prirodno stanje, a ketoni su od suštinskog značaja za život.

Sasvim je drugi slučaj sa ketoacidozom, koja je patološki proces koji nastaje kod šećeraša koji imaju previsoku količinu šećera u krvi i koji nemaju dovoljno insulina. Ako u organizmu nema dovoljno insulina, u krvi se gomila šećer, a ćelije ne dobijaju potrebnu energiju. U slučaju šećerne bolesti, zbog nedostatka hormona insulina, ili zbog gubitka senzitivnosti hormona insulina, organizam ne može da iskoristi energiju koja se u njemu stvara. Zato nekada dolazi do patološkog procesa „ketoacidoze“ koji može biti smrtonosan, a njegova glavna prevencija je upotreba spolja unesenog insulina, kombinovanog sa pravilnom ishranom, kretanjem i stilom života. Lekari često mešaju ketozu sa ketoacidozom i boje se ketona, jer zaboravljaju na osnovne lekcije sa početka studija, misli doktor Bernstin. Zato se o ketonima raširila predrasuda kako su oni štetni sami po sebi.

U stvari, krivac za najveći broj patoloških promena kod dijabetičara upravo je stanje povišenog šećera u krvi, a ono se jednim delom reguliše dobrom ishranom.

Ovaj video zapis edukativnog je karaktera i nije namenjen kao savet za lečenje, koji se može dobiti jedino od lekara, u saradnji sa nutricionistom, naravno.