Tag: mršavljenje

Kako da istovremeno izgubite suvišne kilograme i da postignete veću mentalnu stabilnost?

Uobičajeno se računa da jedan gram masti sadrži 9 kalorija, jedan gram ugljenih hidrata 4 kalorije, a jedan gram proteina 4 kalorije.

Zamislite da jedna osoba ima višak u vidu masnih naslaga teških 2 kilograma, tj. 2000 grama masti. To znači da ona ima mogućnost da sagori masti i proizvede energiju vrednu oko 18000 kalorija. Ako pretpostavimo da neko uobičajeno sagori oko 2400 kalorija dnevno, tada vidimo da bi ova osoba bez problema poživela 7,5 dana čak i kada ništa (osim vode) ne bi stavila u usta, trošeći samo svoj sopstveni izvor energije i to višak, a ne rezervu.

Ovo je, naravno, apsurdan pristup, jer nije lako gladovati sedam i po dana. Za mnoge bi ovakav pristup bio veoma štetan, premda bi poneko imao i sjajno iskustvo. Svedočanstva mnogih koji su gladovali kažu da postoji određena kriza između trećeg i četvrtog dana gladovanja i ako se kroz nju prođe, glad prestaje da bude neprijatna. Mnogi čak tvrde da se posle tri-četiri dana ulazi u stanje mira i velike čistote misli.

Drugom prilikom ću se baviti pitanjima balansa masti, ugljenih hidrata i proteina na početku gladovanja, ili masne dijete. Nije lako pokrenuti mehanizam trošenja masti, tj. lipolizu, ali daleko od toga da je to teško za sasvim prosečnu osobu.

Ovaj eksperiment sa gladovanjem, iako zanimljiva mogućnost, ne predstavlja jedini izbor, a verovatno ni najzdraviji. Alternativa gladovanju je masna dijeta. Ukoliko se organizam navikne na masniju hranu, tako da se unos ugljenih hidrata ograniči na manje od 50 grama dnevno, ukoliko se proteini unose umereno, a masti malo više, organizam se prilagođava korišćenju nutritivnih masti i malo po malo, počinje da koristi i svoje vlastite masne naslage. Na ovaj način, rezervoar masti kojem se inače ne može pristupiti, postaje dostupan i tako masna ishrana zapravo omogućava telu da koristi svoju vlastitu zaključanu energiju.

Ono što je bilo izvor frustracije, masti nataložene u našem telu, sada postaje izvor energije koja, osim što doprinosi vitkijem izgledu, telu daje stabilan izvor energije i tako doprinosi većoj mentalnoj stabilnosti. Mentalna bistrina i stabilnost, kao posledica izmenjenog načina ishrane, uobičajeni je efekat masnih dijeta. Ovo je upravo razlog zbog kojega je ketogena dijeta superiorna u pogledu gubitka suvišnih kilograma za osobe sa prekomernom težinom. Jedino na šta treba obratiti pažnju je da unesete dovoljnu količinu mikronutrijenata, vitamina i minerala i da prilagodite unos proteina, dok ćete energetske potrebe zadovoljiti unosom zdravih dijetetskih masti.

Zašto u ketogenoj dijeti ne postoji „cheat day“?

Za one koji su navikli na “dan za varanje” u svojim ranijim dijetama, jedno podsećanje: u okviru masnih dijeta, u koje spada i ketogena dijeta, dani varanja ne postoje.

Slatka tuđica: „cheat day“ (u prevodu: „dan za varanje“) koja se izgovara sa kiselim i poročnim smeškom i pogledom koji slušaoca poziva na simpatiju, svojstvena je mnogim dijetama, ali ne i ketogenoj dijeti. U ovoj dijeti je izlazak iz režima štetan za dijetetski tok.

Varanje je uvek znak da se nalazite na pogrešnom mestu, ili da ne razumete prirodu okonosti koje su vas tu dovele.

Ketogena dijeta oslanja se na fiziološku pretpostavku da se unosom masne hrane, sa minimalnom količinom ugljenih hidrata (0 – 50 grama dnevno) i umerenom količinom proteina (oko 1 gram po kilogramu zdrave telesne težine) smanjuje prisustvo insulina. Kada nema ugljenih hidrata i kada organizam oseti da je značajno manje glukoze u krvi, u jetri se aktivira enzim pod nazivom „hormonski senzitivna lipaza“ koji pomaže razgradnju i trošenje rezervi. Tada telo upućuje poziv masnim ćelijama da vrate onaj dragoceni sadržaj koji su dugo spremale, kako bi se imalo za trenutak gladi.

Zato se često i kaže da ketogena dijeta simulira stanje gladovanja.

Ako imate cheat day, prisustvo insulina u telu raste i on ponovo počinje da skladišti ugljene hidrate koji se pretvaraju u masti u masnim ćelijama, usmeravajući glukozu da bude prvenstveni izvor energije i ubrzo vam se vraća osećaj gladi, jer se glukoza brzo troši. Smatrajući da se nalazite u periodu obilja i skladištenja, organizam vas sada neprekidno poziva da nastavite sa unosom.

Međutim, da bi se masti ponovo počele trošiti, mora najpre da se smiri dejstvo insulina. Ovo je individualna stvar i kod nekoga može iziskivati duže pauze bez hrane, kod nekoga može iziskivati značajno manju količinu ugljenih hidrata, ali je mehanizam uvek isti. Kod ljudi koji su poremetili ovaj prirodni tok i imaju višak kilograma, ili oslabljen metabolizam, kratkotrajni periodi unosa veće količine ugljenih hidrata mogu biti štetni i izazvati prekid delovanja hormonski senzitivne lipaze, što onda odlaže rezultate za po nekoliko dana. Tako vas u okviru prostih pravila koja vladaju u ketogenoj dijeti, jedan „simpatičan“ dan u nedeljnom ciklusu određen za varanje, može zaustaviti tri, četiri, ili pet dana u ostvarivanju cilja, što je protivno ideji zbog koje se ova dijeta drži i to, kako fiziološkoj, tako i psihološkoj ili moralnoj njenoj strani.