Category: Kretanje

Antioksidans koji se javlja kao posledica vežbanja važan je deo našeg imuniteta

Sećate se sklekova, zgibova, trbušnjaka, čučnjeva, vežbi za leđne mišiće i tegova?

Ljubitelji bespomoćnog prepuštanja nemilosti sudbine biće zainteresovani da pročitaju još jedan članak koji im ne ide u prilog. Naime, istraživač Žen Jan (Zhen Yan), doktor nauka sa Medicinskog univerziteta Virdžinije, tvrdi da fizičko vežbanje u organizmu povećava prisustvo enzima vanćelijske dismutaze superoksida (EcSOD – Extra Cellular Superoxide Dismutase) koji deluje kao snažan antioksidans i koji veoma pomaže prilikom razgradnje slobodnih radikala koji su posledica zapaljenjskih procesa koji se javljaju i kod osoba obolelih od virusa COVID-19. Enzim vanćelijske dismutaze superoksida štiti naša tkiva i pomaže da se spreče raznovrsne bolesti. Njega proizvode naši mišići, a čak i samo jedan trening povećava prisustvo ovog enzima u organizmu. Kod eksperimenata sa miševima, pokazalo se da smanjenje prisustva EcSOD-a dovodi do povećanih oštećenja organizma, dok ih prisustvo, kao i suplementacija ljudskim EcSOD značajno smanjuje.

Možda je ovo dobar podsticaj za sve nas da odemo na taj prvi trening i da počnemo da popravljamo formu i mišićnu masu, jer je sve očiglednije da gutanje kokica uz televiziju nije blagotvorno za zdravlje. A za taj prvi trening koji će dati trenutni rezultat, ne mora čak ni da se izađe iz svoje sobe.https://www.eurekalert.org/pub_releases/2020-04/uovh-cem041520.php

Gojaznost, metabolizam i delotvornost vakcina

Niko ne može da nam pomogne ako sami sebi ne pomognemo, kaže narodna mudrost. Kako će nam onda pomoći vakcina? Novija istraživanja1, 2 pokazuju da je vakcina slabija zaštita od virusa ako neko ima prekomernu telesnu težinu. Prekomerna težina definisana je kao BMI veći od 30 (težina u kilogramima/BMI=visina u cm2). Osim toga, ako imamo neku metaboličku bolest, kao što je dijabetes, to može biti činilac koji će dovesti do težeg oblika gripa. Dakle, iako nam je savremena medicina podarila brojna sredstva koja nam pomažu da živimo bolje i udobnije, i mi moramo da se potrudimo da zaštitimo vlastito zdravlje.

Vakcine su veoma daleko od savršenog sredstva kojim ojačavamo svoj imunitet. Iako vakcina protiv gripa postoji godinama, grip i dalje opstaje kao bolest, stručnjaci procenjuju da ona nije stoprocentno efikasna, a najčešće je efikasna manje od 50%, kao što se može videti na zvaničnim stranicama američkog Centra (odnosno „Centara“) za kontrolu i prevenciju bolesti.

Majk Macel (Mike Mutzel, MS) sa stranice High Intensity Health navodi u svom nedavnom izlaganju, koeficijent efikasnosti od 43%. Istina je, međutim da efikasnost vakcine varira iz godine u godinu i u zavisnosti od proizvođača do proizvođača, ali i od izvora koji procenjuje delotvornost vakcine, što samo potvrđuje da, čak i ako se opredelimo za ovo pojačanje imuniteta, naša priprema za tu bitku još uvek nije gotova.

Kada se na ovu dokumentovanu slabost vakcine protiv gripa doda gojaznost koja oslabljuje njeno dejstvo, vidi se da je potreban dodatni napor da bi se postigla efikasnost savremenog medicinskog sredstva.

Dakle, neće nam pomoći ni kvalitetni proizvodi, ni moderne tehnologije, ako sami sebi ne pomognemo, ali ne samo gubitkom kilograma, nego i boljim izborom hrane, redovnim snom, fizičkim vežbanjem i dobrim odnosima sa ljudima oko sebe.

Imuni sistem je jedan naš aspekat koji može biti u dobrom stanju, kao i mišići, ali može biti i oslabljen, ako na njega stavljamo nepotreban teret.

Ispoljenje povoljnih genetskih osobina kao posledica fizičkog vežbanja

Ronda Patrik (Rhonda Patrick) piše na svojoj stranici „Found my Fittnes“:

“Tri meseca fizičkog vežbanja reprogramiralo je DNK sperme zdravih mladih muškaraca.

Vežbanje je ućutkalo gene koji se odnose na više bolesti, uključujući šizofreniju, Parkinsonovu bolest, cervikalni kancer, leukemiju i autizam. Naprotiv, vežbanje je aktiviralo gene koji su uključeni u razvoj i prilagođavanje na vežbanje.”

Priloženo je jedno od savremenih istraživanja uticaja ponašanja na rad gena. Istraživanje je iz 2016. Ne treba čekati na magičnu pilulu. Oko nas su na dohvat ruke sredstva koja mogu popraviti naš život i život našeg potomstva, preciznija i bolja od bilo kog medicinskog proizvoda. A ta sredstva, iako prosta i uobičajena, mi često ignorišemo.

Zar nam je zaista potrebno da nam sofistikovane laboratorije koje ezoterijskim, supermodernim metodima ispituju izmene metiloma na DNK potvrde ono što su naši babe i dede znali bez ijednog dana škole?

Ili, kako to kaže Psalam, još stariji izvor:

“Kloni se oda zla i čini dobro, traži mira i idi za njim” 34.14.

Dobro je od nauke dobiti potvrdu da je jedan deo starih verovanja dobro utemeljen.

Peptidi specifični za kolagen pomažu da se poveća gustina kostiju kod postmenopauzalnih žena

Priloženim istraživanjem postmenopauzalnih žena u Nemačkoj, Odeljenja za nutricionizam, Instituta za sport i sportske nauke Univerziteta u Frajburgu objavljenog 2018. godine, pokazano je da je moguće uticati na povećanje gustine kostiju, nasuprot uobičajenom verovanju da je gubitak gustine kostiju nepovratan proces. Uzorak je bio sastavljen od 131 žene, populacija je podeljena na dve grupe, od kojih je jedna dobijala placebo, a druga specifične peptide kolagena (SPK), pet grama dnevno, u trajanju od dvanaest meseci. Studiju je dovršilo 102 žene. Na kraju ovog perioda, grupa koja je uzimala kolagen, pokazala je povećanje gustine kostiju na vratu femora, tj. na vratu butne kosti i kod pršljenova, na kičmi. Takođe, markeri izgradnje kostiju bili su dosledno povećani, a markeri razgradnje umanjeni kod žena koje su primale specifične peptide kolagena.

Razlika između peptidne i placebo grupe na kraju perioda od dvanaest meseci bila je oko 4-5% kod butne kosti, a oko 7% na kičmenim pršljenovima u korist peptidne grupe. To je prilično ubedljivo. Takođe, iako izuzetno skup, takav proizvod postoji kod nas (Srbija) u apotekama. Obe ove stvari je izuzetno korisno znati i mogu se praktično primeniti sa znatnim efektima.

Moram da dodam još jedan komentar, radi naivnih osoba koje govore: „Tako je, moja baba je kuvala supicu s kostima!“ Ove dve stvarnosti nisu jednake. U prilogu je naučno istraživanje sa specifičnim dozama kvalitetnog peptidnog suplementa, a ne supica s kostima. Voleo bih da vidim da ovakve efekte neko postigne sa supicom, ili masnom ribom. Naravno, volim i supicu i masnu ribu i često ih jedem, mada divergiranje na razgovor o supici s kostima može da odvrati pažnju od veoma oštre poente priloženog teksta. Pouka: ako se kljukate kalcijumom, na krivom ste tragu. Kalcifikacija i inače nije na dobrom glasu prilikom suplementacije u ishrani i lečenju. Bolja je prirodna hrana. Nije ni kolagen (specifični peptidi kolagena) baš idealne reputacije, ali je ovo istraživanje pokazalo da suplementacija sa samo pet grama dnevno popravlja stanje kostiju koje bi, iskustvo kaže, naprotiv, trebalo zakonito da propadaju sa starenjem. Signal koji dajemo svojem telu značajan je koliko i materijal koji u njega sipamo, a najbolje je kada se sve dovede u harmoniju.

http://www.mdpi.com/2072-6643/10/1/97/htm