Tag: vegetarijanizam

Nestajanje veganskih restorana u Velikoj Britaniji

Vegana je premalo da bi ovako veliki broj restorana veganske orijentacije po Velikoj Britaniji nastavio da radi. Iako postoji potražnja, populacija koja se ovako hrani malobrojna je, ima ih svega 1,4% u Britaniji. U konkurentskom nadmetanju između novootvorenih restorana i radnji, pobeđuju veliki, oni koji imaju pristup masovne industrijske proizvodnje. Mali restorani koji podržavaju bezmesnu dijetu ugroženi su i od strane običnih restorana koji su shvatili da je veganska ponuda danas tražena, te su dopunili svoj meni veganskim jelima i tako tržišnu situaciju učinili težom za male i iskrene posvećenike.

Kao da neka sila ne da da se održi biznis koji ima srca, bez obzira na kojim načelima on počiva. Sve ugrožava velika industrija i nelojalna konkurencija.

Legenda o orlu i progonjenoj golubici

Orao je progonio golubicu, ali ona je spazila kralja i pohitala ka njemu:

„Spasi moj život, o kralju! Stavljam se pod tvoju zaštitu!“

Kralj je kratko razmislio i prihvatio ovaj vapaj.

„Ako sam kralj, onda sam dužan da zaštitim sve što je u mojoj kraljevini, pa bila to i golubica.“

Ali, orao je sleteo pored kralja i golubice i zavapio:

„Uskratio si mi lovinu, moj kralju! Kako ću sada da jedem? Od čega ću da živim?“

—

Indijska mitska priča o kralju Šibiju (Šibi Rana), najpravednijem od svih u istoriji, duboko ispituje smisao biološkog lanca ishrane i navodi nas da se zapitamo: kako pronaći harmoniju u svetu u kojem učesnici često jedni drugima nanose štetu, pravdajući se bekstvom ili potrebom da prežive.

U nastavku priče, kralj Šibi Rana ulazi u pregovore sa orlom, ali orao zahteva da se kralj odrekne dela sopstvenog tela kako bi ga nahranio. Kralj pristaje na žrtvu, tako da od svog tela odvoji onoliko mesa koliko je golubica teška i ponudi orlu, međutim, na vagi se stalno ukazuje da je žrtva veća i teža nego što se u prvi mah učinilo.

Na kraju priče, orao i golubica nestaju kao fantazija, a kraljevo telo ponovo se ucelovljuje i on dobija pohvale od bogova. Najpravedniji od svih kraljeva, pristao je na žrtvu koja ga je dovela do odricanja od sebe, a legenda kaže da je na kraju svog dugog i pravednog života, kralj Šibi Rana, koji se beskompromisno držao pravde (dharma), direktno otišao u carstvo nebesko.

Ovu priču, koju sam na početku čuo u jednom izvanrednom predavanju Sadgurua, preuzeo sam sa sledećeg linka: https://college.holycross.edu/projects/himalayan_cultures/2008_plans/nhertz/eagledove.html

Хигијенска цртица – књига о вегетаријанизму доктора Лобмајера

Потрудио сам се да прегледам неке старе списе и тако сам дошао до две књиге доктора А. Лобмајера из деветнаестог века. Доктор Лобмајер је изванредно савремен, иако је његов језик у својој древности необичан и диван, као да припада измишљеном, а не стварном свету. Ради снажнијег доживљаја, прекуцао сам га у ћирилици. На приказаном месту књиге из 1886. године, он говори о „распрама“ између вегетаријанаца и сваштоједа и покушава да разреши двојбу. Човек се одувек упуштао у расправе, чак и веома ватрене, о исправном облику исхране. Ми у том погледу ништа нисмо измислили, иако нас погони исти такав жар. Одговор доктора Лобмајера достојан је двадесет првог века:

„Да ли се има тко хранити месом или билинскими јествинами, то је посве индивидуално ; сватко нека се храни према својој нарави. „Колико људих толико ћудих“, вели наша пословица, а то вриеди не само у душевном, него и у тјелесном погледу, Човјек нека се храни према својој конштитуцији, према доби годинах, према основи своја тиела и према свому организму. Једному шкоди ово јело, другому оно ; када си је човјек неки смјер удесио, који је према његовој нарави и његовом здрављу, тада ће га тако и настављати, а да му у ничем неће нахудити. Ми лиечници често путах забрањујемо једному месо, а другому га препоручујемо, а ова начела ваљају и за разпру вегетаријанацах са физиоложкими заступници меса.“

Из дела „Вегетаријанци, хигијенска цртица“ од проф. др-а А. Лобмајера, Комисиона наклада акад. књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Дојч), Тискара „Народних новинах“, Загреб 1886. Сличну енергију носи и књига „Најбоља замјена материног млиека“ из 1889. која је представљена раније.