Orao
je progonio golubicu, ali ona je spazila kralja i pohitala ka njemu:
„Spasi
moj život, o kralju! Stavljam se pod tvoju zaštitu!“
Kralj
je kratko razmislio i prihvatio ovaj vapaj.
„Ako
sam kralj, onda sam dužan da zaštitim sve što je u mojoj kraljevini, pa bila to
i golubica.“
Ali,
orao je sleteo pored kralja i golubice i zavapio:
„Uskratio
si mi lovinu, moj kralju! Kako ću sada da jedem? Od čega ću da živim?“
—
Indijska
mitska priča o kralju Šibiju (Šibi Rana), najpravednijem od svih u istoriji,
duboko ispituje smisao biološkog lanca ishrane i navodi nas da se zapitamo:
kako pronaći harmoniju u svetu u kojem učesnici često jedni drugima nanose
štetu, pravdajući se bekstvom ili potrebom da prežive.
U
nastavku priče, kralj Šibi Rana ulazi u pregovore sa orlom, ali orao zahteva da
se kralj odrekne dela sopstvenog tela kako bi ga nahranio. Kralj pristaje na
žrtvu, tako da od svog tela odvoji onoliko mesa koliko je golubica teška i
ponudi orlu, međutim, na vagi se stalno ukazuje da je žrtva veća i teža nego
što se u prvi mah učinilo.
Na kraju priče, orao i golubica nestaju kao fantazija, a kraljevo telo ponovo se ucelovljuje i on dobija pohvale od bogova. Najpravedniji od svih kraljeva, pristao je na žrtvu koja ga je dovela do odricanja od sebe, a legenda kaže da je na kraju svog dugog i pravednog života, kralj Šibi Rana, koji se beskompromisno držao pravde (dharma), direktno otišao u carstvo nebesko.
Ovu priču, koju sam na početku čuo u jednom izvanrednom predavanju Sadgurua, preuzeo sam sa sledećeg linka: https://college.holycross.edu/projects/himalayan_cultures/2008_plans/nhertz/eagledove.html