Author: Admin

Šta je to BMI?

BMI je mera koja uobičajeno opisuje vašu liniju, to jest, da li ste mršavi, gojazni, ili negde između. BMI u prevodu znači „indeks telesne mase“ (Body Mass Index).

On se izračunava tako što se telesna težina izražena u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima. Ovako izgleda ta računica za osobu tešku 75 kilograma i visoku 1,77 metara:

BMI=75kg/1,77m2=75/3.1329=23,9395

Preporučene vrednosti BMI-a su između 18 i 25, ali na osnovu ovog pokazatelja nije moguće doneti dovoljno zaključaka o zdravlju pojedinca. Zdravlje je složena pojava i ono obuhvata dobro funkcionisanje duše i tela, kao i adekvatnu integrisanost u društvo.

Ukoliko je osoba mišićava, onda je prihvatljivo i da BMI bude veći od 25, kao što BMI koji se kreće između 18 i 25 ne mora biti pokazatelj dobrog zdravlja, ako je organizam prepun masnih naslaga u abdomenu i u krvi. To se dešava kod takozvanih „mršavih debeljka“ i često je posledica problema u metabolizmu masti, ili radikalno pogrešne ishrane. Opet, postoje određene telesne specifičnosti širom sveta i tipično je da osobe azijskog porekla treba da imaju nešto nižu vrednost BMI-a, jer se već od nižih vrednosti kod njih dešavaju metabolički problemi, već od BMI-a 23…

U nekim razvijenim zemljama sveta, kao što su SAD, indeks telesne mase je veoma visok. Ljudi su najčešće gojazni, a to znači i skloni dijabetesu. U ovom trenutku, više od 50% procenata Amerikanaca je u stanju predijabetesa, što znači da su gojazni i da su njihove dnevne, ili tromesečne vrednosti šećera u krvi povišene.

Zbog pada kvaliteta života i ishrane i u Srbiji je stanje slično. Žurba, praćena lošom i jednoličnom ishranom dovodi do gojaznosti. Rast indeksa telesne mase uobičajeno prati siromaštvo.

Međutim, ne postoji ni jedan razlog da se predamo u ovoj borbi. Na raspolaganju nam je veliki broj mera koje nam mogu pomoći da ostvarimo onaj BMI koeficijent koji je za nas najpovoljniji.

Prvi korak koji u tom pravcu treba da učinimo je da se obrazujemo o osnovnim principima zdrave ishrane. Ne treba se plašiti istraživanja! Bilo kakva dijeta bolja je od prepuštanja stihiji.

Da li bakterije izazivaju taloženje masti na krvnim sudovima?

Istraživači sa odeljenja za hemiju Univerziteta u Konektikatu, odeljenja za imunologiju i medicinu Teksaškog tehnološkog univerziteta, Masačusetskog Harvarda iz Bostona i još par mesta, otkrili su povezanost između bakterija i proizvodnje određenih masti koje se deponuju na arterijske zidove obolelih krvnih sudova obolelih od ateroskleroze.

Poreklo masti koje se talože na našim krvnim sudovima, prema ovim posmatranjima, koja su daleko od konačnih, na osnovu ovog istraživanja, ne nalazi se u masnoj ishrani, nego u aktivnostima određene grupe bakterija (Bakteroideta) u usnoj duplji i crevima. One, naime, proizvode masti koje su u stanju da prođu kroz molekularne membrane naših krvnih sudova i deponuju se na zidove obolelih arterija.

Ovo istraživanje je iz avgusta 2017. godine. U nastavku prilažem prevod sažetka iz medicinskog časopisa Žurnal za istraživanje lipida (Journal of Lipid Research), oktobar 2017:

 

 

“Depozicija i hidroliza serinskih dipeptidnih lipida bakterija Bakteroideta u humanim arterijama: odnos prema aterosklerozi

Višestruka MS analiza (spektrometrija mase) lipidnih ekstrakata na osnovu humane karotidne endartektomije i uzoraka karotidnih arterija od veoma mladih osoba konzistentno su pokazali prisustvo serinskih bakterijskih klasa dipeptidskih lipida, uključujući lipid 654, agonistu za humani i mišji tol-lajk receptor (TLR)2 i lipid 430, deacilisani proizvod lipida 654. Relativni nivoi lipida 654 i lipida 430 takođe su utvrđeni u zajedničkim oralnim i intestinalnim bakterijama roda Bakteroideta i uzorcima humanog seruma i moždanim uzorcima zdravih odraslih osoba. Medijana odnosa lipida 430/ lipid 654 primećena u uzorcima karotidne endartektomije bila je značajno veća nego odnos medijana u ekstraktima lipida zajedničkih oralnih i intestinalnih bakterija Bakteroideta i serumskih i moždanih uzoraka od zdravih subjekata. Još značajnije, medijana odnosa lipid 430/ lipid 654 bila je značajno uvećana u karotidnim endartektomijama kada su upoređene sa kontrolnim uzorcima arterija. Naši rezultati ukazuju da se deacilacija lipida 654 u lipid 430 verovatno događa u obolelim arterijskim zidovima zbog aktivnosti enzima A2 fosfolipaze. Ovi rezultati sugerišu da komenzalne bakterije Bakteroidete u crevima i usnoj duplji mogu doprineti patogenezi TLR2-zavisne ateroskleroze kroz serinsku depoziciju lipida i metabolizam u arterijskim zidovima.”

Link je u nastavku:

http://www.jlr.org/content/58/10/1999.short?rss=1

Izvanredna efikasnost ketogene dijete

Jedna od osnovnih osobina ketogene dijete je njena izvanredna efikasnost kada je u pitanju gubitak telesne težine. Vrlo brzo nakon početka dijete, organizam se oslobađa suvišne težine. Iako je tačno da se ketogenom dijetom najpre pokrene gubitak suvišne tečnosti, jer se ona vezuje za ugljene hidrate u mišićima i drugim telesnim tkivima, nakon tog inicijalnog gubitka vrlo brzo počinje i otapanje masnih naslaga sa organizma. Veoma često, rezultati kroz upotrebu ketogene dijete ostavljaju spektakularan utisak, jer je moguće izgubiti nekoliko kilograma nedeljno.

Pa ipak, gubitak telesne težine nije osnovni cilj zdrave ishrane! Težina treba da bude optimalna, a to znači da bude u okvirima prirodnih razmera, ali pod uslovom dobrog zdravlja i dobrog subjektivnog osećaja. Nikome ne treba dijeta kao sistem nasilnog gladovanja, ili kao sistem ishrane koji će dovesti do dubokog nezadovoljstva. Da se izrazimo malo preciznije, indeks telesne mase (čuveni BMI, Body Mass Index) treba da bude u granicama između 18 i 25. Drugom prilikom govorićemo o izračunavanju BMI-a.

Takođe, potrebno je unositi proteine u organizam, kako bi mišići, među kojima je i srce, ispravno radili, ali je potrebno i donekle povećati količinu soli i elektrolita u organizam, kako bi se izbegao čest osećaj iscrpljenosti, ili glavobolje.

Ketoni su reč na osnovu koje je nastao izraz “ketogena dijeta”. Ketoni su proizvod razgradnje masti u organizmu. Oni su molekuli koje naš organizam može iskoristiti za energiju kada mu ponestane glukoze, ili drugih šećera. Zaista, da nema masti, mi ne bismo bili u stanju da dugo ostanemo aktivni, živi i zdravi. Kada je izložen nedostatku hrane, ili nedostatku šećera u ishrani, naš organizam se brzo prilagođava i počinje da radi na mastima. Ova brzina iznosi nekoliko dana, premda je već jedna malo duža noć bez ishrane dovoljna da se pokrene minimalni proces ketoze, sagorevanja i trošenja ketona!

Da bi se organizam u potpunosti privikao na sagorevanje masti, potrebna mu je praksa i određeno vreme u kojem će se izložiti manjem ili većem gladovanju, ili pametnoj i upornoj ishrani zasnovanoj na mastima. Ako neko poželi da uđe u ketogenu dijetu, uobičajeno će mu trebati nekoliko nedelja, najčešće između 3 i 6 nedelja da uđe u ozbiljniju ketozu. Ovaj proces postepenog navikavanja naziva se “keto-adaptacija”.

Pre nego što se uđe u ovu aktuelnu dijetu, ipak je potrebno posavetovati se sa lekarom i dobro se obavestiti o nekim osnovnim zamkama koje čekaju sve koji se odluče na ovaj hrabar i najčešće opravdan korak.

Sada ste u prilici da izgubite veliki broj kilograma, ali i da osetite još neke prednosti koje ovaj oblik ishrane čine veoma izazovnim, da osetite porast energije i bistrine uma.

Ketogena dijeta

Ketogena dijeta je oblik ishrane u kojem se energija dobija prvenstveno iz masti.

Ova dijeta oslanja se na unos velike proporcije masti u toku dana, mada to ne mora biti upadljivo, ako se obroci spremaju s pažnjom i dobrim ukusom.

Ketogenu dijetu najradije koriste osobe sa posebnim potrebama organizma: epileptičari, oboleli od dijabetesa i osobe koje žele da smršaju, jer je masna dijeta poznata po blagotvornom dejstvu za ove grupe ljudi sa metaboličkim problemima.

Nije sasvim jasno kako masna dijeta pomaže ovako različitim kategorijama osoba sa problemima, ali je njena delotvornost upadljiva. Naime, ne postoji tako delotvoran lek protiv epilepsije kao što je dijetetika ove vrste.

Jedno od objašnjenja kaže da masna dijeta, zapravo, simulira glad! Organizam se, kroz upotrebu masne hrane, a izbegavanje ugljenih hidrata i umereni unos proteina dovodi u stanje zbunjenosti. Organizam počinje da veruje da se nalazi u svojevrsnoj krizi, pokreće skrivene resurse i radi sa uvećanom energijom i efikasnošću.

Međutim, konačno objašnjenje efikasnosti ketogene dijete ne postoji. Predugo je nauka verovala da je osnovno stanje organizma ono u kojem telo radi oslonjeno na metabolizam glukoze i preradu ugljenih hidrata, da su pojedini aspekti metabolizma ostali neobjašnjeni, ili nedovoljno poznati.

U novije vreme, ketogena dijeta, ili dijeta sa visokim sadržajem masti i malim iznosima ugljenih hidrata (LCHF, Low Carb High Fat Diet) postaje sve popularnija, jer su se pojavila nova naučna saznanja koja su pokazala nedostatak opasnosti od masti i povoljne efekte masne ishrane za veliki broj ljudi.