Doktor Ričard Bernstin je osoba starog kova, ali je u jednoj stvari veoma savremen: on traži od svojih pacijenata, a tako i od svih dijabetičara, da budu dobro obrazovani o svojoj bolesti, do te mere da budu ravnopravni sa svojim lekarom. On zato i ulaže veliki napor u obrazovanje široke publike. Iako na površini deluje suvo i skeptično, njegovo lice se povremeno ozari i ukaže se njegova duboko optimistična strana. Molim vas da obratite pažnju na 05:00, kada se oraspoloži govoreći o neodređenosti naučnog saznanja o broju receptora za insulin na površini ćelije. Njegov strog i odbojan izraz kao da su deo filmskog klišea: on će vam na kraju uvek ukazati otvorenu i vedru stranu. Zato reči koje prilažem, a koje su delić njegove knjige „Rešenje za dijabetes doktora Bernstina“, iako ulaze u stereotip američkog modernog izraza o uspešnom čoveku koji je sam sebe izgradio, daleko prevazilaze jeftini šablon glavnog junaka, u nezavidnom položaju, koji je na kraju uspeo da pobedi zlo (sledi citat):
„Iako je dijabetes i dalje neizlečiva, hronična bolest, ona je veoma podložna tretmanu i dugoročne „komplikacije“ je u potpunosti moguće izbeći. Već šezdeset pet godina imam dijabetes tipa 1, takođe poznat i kao mladalački, ili dijabetes mellitus zavisan od insulina (IDDM – Insulin Dependent Diabetes Mellitus). Ovaj oblik dijabetesa, načelno je mnogo ozbiljniji nego tip 2, ili dijabetes melitus koji nije zavisan od insulina (NIDDM – Non Insulin Dependent Diabetes Mellitus), iako oba imaju potencijal da budu fatalni. Najveći broj dijabetičara tipa 1 koji su dijagnostikovani u isto vreme kao i ja danas su mrtvi, zbog jedne, ili više ozbiljnih komplikacija bolesti. Pa ipak, nakon života sa dijabetesom sve ove godine, umesto da budem prikovan za krevet, ili na bolovanju, odsutan sa posla (ili mrtav, što je najverovatniji scenario), u boljoj sam kondiciji nego najveći broj nedijabetičara koji su značajno mlađi nego ja. Redovno radim dvanaestočasovno radno vreme, putujem, jedrim i izvodim živu rutinu vežbanja.
Nisam ništa posebno u ovom pogledu. Ako sam ja mogao da kontrolišem svoju bolest, možete i vi kontrolisati svoju.“
Dr Richard Benrstein, „Dr Bernstein’s Diabetes Solution, The Complete Guide to Normal Blood Sugars“, 4th edition, Little Brown and Company, pp36-37
Napominjem da su predavanja doktora Bernstina koja su ovde istaknuta obrazovni materijal i da ne predstavljaju savet za lečenje. Originalni snimak predavanja dr Bernstina nalazi se na njegovoj stranici na Jutjubu.
Tag: dr Bernstin
Doktor Bernstin: Kritika dijete Američke asocijacije za dijabetes
Doktor Bernstin (Richard Bernstein) ne ostavlja mnogo prostora za diskusiju. Dijabetičar tipa 1 od dvanaeste godine života, oslonjen na opit, školovani inženjer čiji je drugi život započeo u 45 godini života, upisivanjem studija medicine, on je neumorno ispitivao dejstvo različitih oblika ishrane na balans šećera u krvi. Njegova ocena je jasna: šećeri su neprijatelj dijabetičara i treba ih svesti na malu meru u svakodnevnoj ishrani, kako bi se izbegle komplikacije nestabilnog šećera koji može biti gori i od stabilno povišene glukoze. Besmisleno je prepuštati se kolebanjima vrednosti šećera i stoga je za dijabetičare tipa 1 najjednostavnije rešenje smanjenje ugljenih hidrata u ishrani, uz upotrebu insulina.
Originalni, metodičan i detaljan pristup dr Bernstina koji je stekao veliku popularnost u Sjedinjenim Državama, ali i širom sveta, treba sprovoditi isključivo uz savet i podršku lekara, a naravno i dijetetičara i tada on može dati velike rezultate.
Ovaj video je edukativnog karaktera i ne predstavlja savet za lečenje.
Ričard Bernstin: Inženjer koji je morao da postane lekar
Ričard Bernstin (Richard Bernstein) rođen je 1934. godine u Njujorku. U dvanaestoj godini oboleo je od dijabetesa tipa 1. Na sreću, egzogeni insulin već je postojao i dečak je ostao u životu, ali su posledice bolesti počele veoma rano da se ispoljavaju: oslabljeni vid, oslabljeni bubrezi, a nešto kasnije javili su se i srčani problemi.
Ričard je postao inženjer i u jednom delu svoje karijere bavio se opremom za medicinske laboratorije. Preokret u njegovom životu nastao je kada je shvatio da je šećer u krvi moguće kontrolisati uz upotrebu elektronskih aparata za merenje glukoze i pažljivo prilagođavanje ishrane. Ričard je počeo sa opsesivnim merenjima koja je dokumentovao, a zatim je ušao u konverzaciju sa lekarima, kako bi svoja iskustva i rezultate podelio sa drugima. Nije naišao na razumevanje i odlučio je da se ignoraciji suprotstavi na svoj način.
Ovde prilažem kratki uvid u priču inženjera koji je odlučio da postane lekar.
Doktor Bernštajn je stvorio novi i inteligentan pristup tretmanu dijabetesa tipa 1 u vreme kada za tehnologiju nije bilo razumevanja. Činjenica da je on i danas živ i da ima hiljade pacijenata na koje je preneo svoje neobičnu, ali zdravu praksu, govori u prilog dijete sa niskom količinom ugljenih hidrata. Uzdržanje se i ovde pokazuje kao dobar pristup u tretmanu. Dijeta je silna isto koliko i lekovi.
Doktor Bernštajn smatra da pacijenti oboleli od dijabetesa moraju znati o bolesti isto koliko i lekari i imati odgovoran odnos prema svojem zdravlju, jer niko drugi neće brinuti o njima kao oni sami.
Svaka terapija dijabetesa, naravno, mora biti oslonjena na savet kvalifikovanog lekara, tako da i ovaj prilog služi kao podsećanje na mogućnost jedne kvalitetnije prakse.
Očinska figura doktora Bernstina sadrži u sebi smešne i bolne aspekte i predstavlja jedno neobično i uzvišeno iskustvo životne pobede.