Naziv za Vitamin E, tokoferol, potiče od dveju grčkih reči: tokos (τόκος), što znači rođenje i ferein (φέρειν), što znači nositi. U ranim danima proučavanja ovog vitamina, dvadesetih godina prošlog veka, naučnici su mislili da je to jedinjenje koje omogućava plodnost, jer su životinje, odnosno eksperimentalni pacovi, u njegovom odsustvu postajale besplodne, uprkos prisustvu nekih drugih tada poznatih vitamina. Iz ovoga su zaključili da je tokoferol, za koji danas znamo da se u velikoj količini nalazi u biljnim uljima, zrnevlju i semenkama, izvor plodnosti u organizmu. Sada je jasno i odakle jednim delom potiče uobičajeno verovanje da su semenke i zrnevlje preporučljivi za pitanja plodnosti i reproduktivne sposobnosti. Kasnije je shvaćeno da je vitamin E samo jedna nezaobilazna supstanca u vitalnom nizu i danas se posebno naglašava njegovo antioksidantno delovanje, njegova borba protiv slobodnih radikala u organizmu. Ovde se krije i druga strana ove supstance, jer ni sa jednim dejstvom, pa tako ni sa antioksidativnim dejstvom vitamina, ne treba preterati. Zbog toga se vitamin E ne koristi tamo gde je prisustvo oksidativnih procesa neophodno.