Hipoteza hemijske neravnoteže kod duševnih bolesti
Pisci antipsihijatrijskog opredeljenja govorili su da medicinski sistem lečenja duševnih bolesnika nije dovoljno human i da on nepotrebno poseže za medikamentima, umesto da popravi socijalne okolnosti pacijenta i komunikaciju sa njim, što navodno nije previše teško.
Međutim, praksa je pokazala da je osetljive osobe jednostavnije izložiti dejstvu medikamenata i institucionalnom okruženju bolnice zatvorenog tipa, makar i na kratko, nego omogućiti im povoljan društveni ambijent. U ovakvom razmišljanju nije se toliko vodilo računa o dobrobiti pacijenta, koliko o udobnosti života onih koji su u pacijentovoj blizini.
S druge strane, u pozadini koncepta lečenja duševnih bolesti lekovima, nalazi se pretpostavka da osoba ima hemijski problem u mozgu i da lekovi pomažu da se taj problem kompenzuje i dovede u balans.
Ova pretpostavka naziva se pretpostavkom o hemijskom disbalansu u mozgu i nervnom sistemu, o poremećaju hemijske ravnoteže i ona nikada nije dokazana, jednim delom i zbog toga što je mozgu nemoguće pristupiti, čak i najmodernijim naučnim sredstvima koja nisu invazivna, dok je čovek živ. Uobičajeno se sačeka kraj života pojedinca pa se tek onda pristupi obdukcionom fizičkom ispitivanju tela, često bez jasnih rezultata. Godine 2017, u zatvoru u Americi umro je poznati igrač američkog fudbala Aron Hernandez (Aaron Hernandez), nakon brojnih incidenata i nasilnih činova i nedokazane optužbe za ubistvo bivšeg prijatelja. Na kraju je u zatvorskoj ćeliji izvršio samoubistvo. Njegov život odisao je nasiljem, ali obdukcija ovog 27-godišnjeg čoveka pokazala je propalu strukturu mozga koja bi se u njegovoj struci možda iskazala tek u šezdesetim godinama. Njegov mozak godinama je propadao od posledica slučajnih udaraca u glavu koji su američkom fudbalu svojstveni, ali to u Aronovom slučaju niko nije pretpostavljao, niti su dijagnostičke metode za otkrivanje ove vrste poremećaja postale dostupne, ili uobičajene u SAD tako da bi se svako prema potrebi mogao ispitati. On je osuđen i zatvoren, kao izgrednik, a nikome nikada pre toga nije palo na pamet da njegovo ekscesivno ponašanje potiče od strukturalnog poremećaja mozga, niti da je negde možda dostupan tretman. Ova vrsta moždanog poremećaja danas se naziva generičkim imenom “traumatska povreda mozga” (TBI – traumatic brain injury) i jedan od dokazano delotvornih tretmana za njega je ketogena dijeta. Veoma često od ove vrste povreda oboljevaju profesionalni igrači američkog fudbala, bokseri i drugi pojedinci koji se bave rizičnim zanimanjima. Naravno, najbolji tretman za ovaj problem je prevencija i najjednostavnije je da osobe koje su imale povrede glave, ili koje su izložene toj opasnosti, prestanu sa svojim opasnim aktivnostima. Prema novijim saznanjima, pod posebnim rizikom od ozbiljnih konsekvenci za TBI nalaze se osobe koje su nosioci ApoE4 gena, osobito ako su ga preuzeli od oba roditelja. To je zanimljiv detalj koji, naravno, nije jedini, a koji donekle ukazuje da moderno vreme donosi nove analitičke tehnike kojima se može produbljeno razumeti zdravlje čoveka i pomoći mu u brizi o duši i telu.
Ako je problem mentalnih bolesti u hemiji organizma bolesnika, on nije dovoljno dokazan. Ako je problem u patološkim strukturama tkiva, onda se one kod tih ljudi ne vide uvek na nedvosmislen način.
Mentalne bolesti su i metafora za bilo koju bolest koju moderna nauka pokušava da izleči primenom medikamenata i invazivnih metoda. U pozadini svega često se nalaze suptilna i neuhvatljiva dejstva sila koje nisu oličene u strukturama, niti u tkivima, nego u kombinacijama struktura i tkiva, te spoljašnjih i unutrašnjih uticaja.
Dugovečnost i društvena sreća
Socijalna interakcija veoma snažno utiče na nastanak i tok bolesti, za šta primere vidimo u svom okruženju. Socijalna integrisanost, ili izolacija često određujuće utiču na zdravlje pojedinca. To nije samo posledica “stresa”, već i egzistencijalno izmenjenog stanja društvenih zajednica, a to stanje proizvodi bolest, to jest, utiče na njen nastanak.
Ako dođete u priliku da popunjavate psihološki test ličnosti u nekoj većoj kompaniji, zbuniće vas saznanje da rezultat testa često govori o sklonosti osobe koja ga je rešavala prema kanceru. To vam, naravno, psiholozi nikada neće saopštiti. Informacija o tome da je rešavač sklon kanceru, ostaće u kancelarijama izvođača testiranja. Ona, verovatno služi tome da impresionira same psihologe i eventualno njihove poslodavce, jer nije jasno kakve bi još praktične implikacije mogla imati. Kakve veze ima psiha sa telom i telesnim oboljenjima? Pa ipak, ovakve interpretacije su sasvim tipična stvar. Očigledno je da je neko uvideo povezanost između psihološke strukture i oboljevanja od kancera i uneo je u osnovna objašnjenja ličnosti. Ovi testovi proizvode se u Americi, a domaći psiholozi ih, uz malo prilagođavanje (ako im se dozvoli), pripremaju za lokalnu upotrebu. Sasvim je drugo pitanje upotrebe reči “kancer” u interpretacijama psihološkog testiranja. To je reč koje se danas svi plaše. Ona ima veliki autoritet i izaziva instinktivnu pažnju. Narcisoidni psiholozi mešaju se u tuđu oblast (onkologiju) zato što su svesni da im takvo privlačenje pažnje donosi publicitet i mistično osećanje da oni znaju neku tajnu koju drugi ljudi ne znaju. Najava sklonosti neke osobe prema kanceru posledica je uočene povezanosti za koju se verovatno niko ne može zakleti da je kauzalna i večita, nego samo privremena i površinska. Postavlja se prirodno pitanje: zašto bi poslodavca uopšte bilo briga da li je njegov zaposleni sklon kanceru koji će se, čak i u slučaju da je predikcija tačna, možda ispoljiti tek nakon završenog radnog veka?
Srednje očekivano trajanje života u Sjedinjenim Državama danas je kraće nego pre trideset godina. ( https://www.statsnews.com/2016/12/08/life-expectancy-shorten-american/ ) Izgleda da ni njima nije tako udobno kao što nam izgleda kada gledamo njihove popularne humorističke televizijske serije. Isto se može reći i za mnoge druge razvijene zemlje. Srednje očekivano trajanje života skraćuje se, uprkos tehnološkom napretku i napretku hemije.
Dakle, ne živi se samo kod nas kraće i lošije, premda smo mi uvek ispred svog vremena i iznad okolnosti.
Moguće je da je socijalno tkivo daleko važnije za zdravlje i blagostanje pojedinaca nego što su nam to priznavali na časovima prirodnih nauka u srednjoj i osnovnoj školi, kada su nam nastavnici pomalo s visine, pričali o društvenim naukama, kao da ove raznovrsne discipline pripadaju odvojenim svetovima, a ne jednom jedinom koji imamo. U tom svetu, nama je važno da postignemo sreću i ostvarimo smisao, a ne da se prilagodimo, uklopimo se i budemo funkcionalni.
Balans između prilagođenosti društvu i osećanja smisla
Jer, vi zaista ne želite samo da se uklopite, prilagodite i funkcionišete. To nije vaša osnovna želja. To je više osnovna želja vašeg okruženja, kako biste im manje smetali. Prilagođenost je zaista neophodna, kako niko nikome u socijalnom okruženju ne bi smetao, ali ona je samo jedan element u vašem ostvarenju sreće, jer pred vama stoji i zadatak da osetite zadovoljstvo svojim postojanjem i svojim delanjem. Ni prilagođenost, niti funkcionalnost, uopšte ne moraju biti ostvarene kako biste vi osetili sreću, a često je i nemoguće prilagoditi se ako se ne oseća smisao. Zato je borba čoveka za zdravlje istovremeno i borba za smisao, a najuspešnije društvene sredine u stanju su da dobro podmire zajednicu, kao i vlastita osećanja pojedinca i njegovu potrebu za smislom.
Zaključak
Svet je jedan. Prirodne nauke nisu objektivne ništa više negoli društvene, jedino su nešto sagledivije i prostije. Naš život je jedinstven. U svetu ljudskih saznanja, život je izdeljen radi veće preglednosti, a ne zato sto je stvarnost izdeljena sama po sebi. U toj velikoj građevini ljudskih saznanja, ne treba se odricati ni jednog saznanja, niti metoda koji mogu biti od koristi, pa čak ni ako određene delotvorne metode i saznanja trenutno ne razumemo u potpunosti. Takav je, recimo, slučaj sa akupunkturom i sa homeopatijom. Zdravlje je povezano sa biološkim, ali i sa socijalnim činiocima. Ono je egzistencijalna činjenica kojoj se može naškoditi, ako se bilo koji deo te slagalice zapusti.