Jedna od grešaka koje se mogu javiti u ishrani je prekomerni unos energije, uz malo nutritivne vrednosti. To znači: mnogo kalorija, a malo vitamina, malo belančevina, dok se preteruje sa kombinacijom energenata: ugljenih hidrata i masti. Možemo na ovo dodati i: nedostatak vlakana i prirodnih ugljenih hidrata, kao što su voće i povrće i žitarice za one koji nisu senzitivni na gluten, a nisu ni netolerantni na šećer.
Ugljeni hidrati nisu esencijalni nutrijent, tako da nema naročite štete ni kada se oni preskoče, ako su ostali zahtevi zadovoljeni, mada treba paziti da se ne pretera ni sa mastima, kao i da se ne unesu nezdrave, ili nepotrebne masti.
U savremenom zapadnom svetu, a pre svega u Americi, javila se nova vrsta neuhranjenosti, koja se naziva hiperkalorijska neuhranjenost i koja podrazumeva veliki unos energije, ali siromaštvo u pogledu esencijalnih nutrijenata – vitamina, belančevina i masti.
Zbog agresivne promocije različitih oblika procesirane hrane i napitaka, kao što su zašećereni sokovi i gotova jela, puna dodatnih ugljenih hidrata i pojačivača ukusa, kao i veštačkih aroma, većina koja se ne udubljuje u pitanje zdrave ishrane, neosetno ulazi u jednu od najgorih zamki modernosti, u preterani unos kalorija, koje su uglavnom poreklom od ugljenih hidrata, koje ih zasićuju, ali im ne daju nutrijente potrebne za zdrav život.
Tako, mnogi osete sitost i zadovoljstvo hranom, ali to je u velikoj meri obmana, jer ne unesu potrebne sastojke koji bi im omogućili da budu zdravi i snažni.
Zato se kod mnogih javljaju metaboličke bolesti, kao što su visoki pritisak, ili šećerna bolest i zapaljenski procesi koji mogu biti uvod u brojne druge zdravstvene probleme.
Rešenje za ovaj problem nije dodatni unos hrane, naprotiv. Kalorijska vrednost mora se smanjiti, ali tako da se unesu svi potrebni sastojci, a to se postiže jedino unosom neprocesirane hrane, pre svega mesa, jer ono ima najveću gustinu nutrijenata, ali i jaja, mlečnih proizvoda, voća i povrća.
Na ono što nam dolazi iz prirode i što se jede vekovima, najčešće smo dobro prilagođeni i od toga nećemo imati štete.
Kada se prekine sa kupovinom i konzumacijom procesiranih namirnica, ruši se patološki sistem, a posebno ako se pristupi ličnoj pripremi hrane, jer to istovremeno menja i kvalitet ishrane i odnos prema životu.
Zaista, šta vas sprečava da u toku dana posvetite pola sata ili sat vremena pripremi hrane?
Možda će upravo to vaš život pomeriti u poželjnom pravcu!
Ne znate kako da promenite stil života?
Pa tako, kao što sam opisao. Pripremajte vlastitu hranu. Za par meseci, sve će se promeniti i to u dobrom pravcu.