Tag: szo

Crtica iz Njujork Tajmsa o borbi za majčino mleko u SZO

Kakve veze ima vojna pomoć sa majčinim mlekom?

Da nisam pročitao u Njujork Tajmsu, mislio bih da je u pitanju jeftina propaganda. Na početku priče ovog uglednog američkog dnevnog lista, Rusija interveniše kako bi zaštitila interese svetske odojčadi i njihovih majki, boreći se protiv zahuktale američke administracije koja podržava krupni kapital.

Ovo je izvanredna storija o tome kako je ponekad jednostavno biti krupni kapitalista i kako su neistinite tvrdnje da je privatni interes pokretač svih dobrih stvari u svetu. Jasno je koliko je lako biti veliki privrednik, ako vas podržava moćna administracija najmoćnije zemlje sveta. Oni koji su govorili o modernoj tržišnoj ekonomiji i nepristrasnosti njenih zakona i o „nevidljivoj ruci“ koja sve reguliše, neka zaćute sada…

Ovog proleća u Ženevi sazvana je skupština Svetske Zdravstvene Organizacije u kojoj je pripremljena rezolucija koja je trebalo da istakne majčino mleko kao najzdraviju hranu za decu i da podstakne države da ograniče upotrebu mlečnih formula koje proizvode kompanije.

Međutim, rezolucija je naišla na kritiku američke strane koja je pokušala da razvodnji njen jezik, štiteći interese privatnih kompanija. Kada u tome nisu uspeli, počeli su da vrše pritiske na pojedinačne države kako bi one odustale od podrške rezoluciji. Pritisak na Ekvador bio je bestidan: delegaciji su saopštili da će Ekvadoru biti uskraćena vojna pomoć, ako budu podržali rezoluciju o majčinom mleku. Više od dvanaest zemalja bilo je izloženo ovakvom pritisku SAD, a ponajviše zemlje iz Latinske Amerike.

Na kraju su američki napori bili neuspešni. U igru je odlučno uletela ruska strana kojoj se Amerikanci nisu suprotstavili.

Zvaničan izgovor američke strane glasio je da oni zastupaju interese majki koje nemaju dovoljno mleka. Mora, navodno, neko da stane i na njihovu stranu, a upravo one koriste to što se naziva „formulama“. Bolna je istina, međutim, da se formule ove vrste prodaju pretežno majkama u zemljama u razvoju, dok se u razvijenim zemljama profiti postepeno smanjuju, zbog porasta svesti o ovom pitanju. Ova industrija godišnje je vredna oko 70 milijardi dolara.

SAD su najveći pojedinačni doprinosilac Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji. Oko 845 miliona dolara, ili 15% ukupnog budžeta SZO dolazi od Amerike. Valjda je red, neko misli, da onda oni i zapovedaju i promovišu profitne interese kako im je zgodno. Ako je ovaj izveštaj istinit, onda je veliki novac koji je uložen u SZO lako povratiti, ali ne u ruke države, već u ruke privatnog kapitala. Dovoljno je samo imati pristup preporukama o ishrani, ovoga puta o ishrani odojčadi. Sedamdeset milijardi je u pitanju.

U toku istog ovog susreta, SAD su uspele da uklone izjavu koja je zahtevala da se uvedu porezi na gazirana slatka pića, u jeku epidemije dijabetesa i metaboličkih bolesti.

Amerika je takođe insistirala da se ograniče prava siromašnih zemalja za upotrebu spasonosnih lekova kojima ističe patentno pravo.

U svim ovim stavovima, tekuća administracija predsednika Trampa podržala je interese industrije.

Na kraju je američka delegacija uspela iz rezolucije da izbaci rečenicu kojom je SZO pozvana da pruži tehničku pomoć državama koje žele da zaustave „neodgovarajuću promociju namirnica za odojčad i malu decu“.

Studija iz 2016, objavljena u časopisu Lanset (The Lancet) pokazala je da bi ishrana dojenjem sprečila 800.000 dečijih smrti i 20.000 smrti majki širom sveta i uštedela oko 300 milijardi dolara na osnovu smanjenih zdravstvenih izdataka. Univerzalno dojenje rezultuje smanjenim brojem infekcija, povećanom inteligencijom deteta, verovatnom zaštitom od gojaznosti i dijabetesa, kao i prevencijom kancera kod majki.

Primer Njujork Tajmsa govori o novinarskoj časti u Americi koja nije nestala i koja i dalje osvetljava važne teme ostatku sveta.

https://www.nytimes.com/2018/07/08/health/world-health-breastfeeding-ecuador-trump.html

Da li je mediteranska dijeta mrtva?

Evropska inicijativa za posmatranje dečije gojaznosti (COSI, Childhood Obesity Surveillance Initiative) je sistem posmatranja težine kod dece u osnovnoškolskom uzrastu. Ova inicijativa postoji više od deset godina i njen zadatak je da posmatra kretanje pokazatelja težine, kako bi bila u mogućnosti da ukaže na načine da se postojeće stanje popravi.

Međutim, najnoviji rezultati posmatranja dečije težine, doveli su do dramatične izjave Žuao Brede (João Breda), predsednika Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), koji je rekao da je mediteranska dijeta mrtva.

„Za decu u ovim zemljama, nema više mediteranske dijete,“ rekao je, „Nema više mediteranske dijete. Sada su mediteranskoj dijeti bliska deca u Švedskoj. Mediteranska dijeta je prošla i moramo da je vratimo.“

Prekomerna težina, prema najnovijem izveštaju COSI, prisutna je kod 43% kiparske dece, ali i oko 40% grčke i italijanske dece. Ako izuzmemo male države Maltu i San Marino, za njima slede zemlje iz regiona: Srbija sa oko 33% dece sa prekomernom težinom, ali i Hrvatska i Crna Gora sa skoro istovetnim procentom.

Najmanji procenat gojaznih i prekomerno teških imaju Tadžikistan (oko 8%), Turkmenistan (11) i Kazahstan (19%), a od zemalja Evropske Unije Danska (oko 19%), a dobro se drže i Norveška (23%) i Švedska (oko24%).

Siromaštvo je povoljan činilac za razvoj gojaznosti, kao i za razvoj mnogih bolesti. Moguće je da je ova „iznenadna gojaznost,“ koja je zahvatila mediteranske zemlje koje su nekada, navodno, upražnjavale zdraviju dijetu, upravo posledica finansijskih i ekonomskih poteškoća u kojima su se našle, a iz koje, prema najnovijim izveštajima, upravo izlaze.

Međutim, to ne opravdava naše ćutanje i pretvaranje da problem ne postoji, kao ni nedostatak publiciteta kada se govori o mogućnostima da se upravo ishranom redukuju negativne posledice, kao što su metabolički poremećaji: dijabetes, ili kardiovaskularne bolesti. Primetno je i da mnoge neurološke, ili nervne bolesti vode poreklo od pogrešne i prekomerne ishrane. Ovo sve dijetetiku čini najjednostavnijim postojećim metodom za prevenciju ogromne većine bolesti modernog vremena.

Sasvim je sigurno da bi već i običan razgovor o ovim temama vodio boljim uvidima i ispravnijem ponašanju u ishrani.

Mediteranska dijeta često se navodi kao jedna od najzdravijih u svetu, zbog velike proporcije voća, povrća, orašastih plodova, mahunarki i maslinovog ulja, a 2013. godine dodata je uneskovoj listi neopipljivog kulturnog nasleđa (intangible cultural heritage).

Mediteransku dijetu proslavio je Ansel Kiz (Ancel Keyes), uticajni američki lekar koji je na osnovu istraživanja u „Studiji sedam zemalja“ zaključio da se najkvalitetnija ishrana jede u oblasti Mediterana. Iako su se njegove tvrdnje o štetnosti holesterola u ishrani pokazale kao netačne, njegov pogled na mediteransku dijetu do danas je ostao dominantan u medijima, a lekari ga se drže kao svetog pisma.

Istina je, međutim, da je mediteranska dijeta zdravija od brze hrane i prevelikog unosa ugljenih hidrata koji su danas često zastupljeni u siromašnim slojevima, zbog moćne industrije procesirane hrane i slatkiša.