Tag: majčino mleko

Апарат доктора Сокслета

Свашта нам је открила модерна наука. Након истраживања доктора Ешериха и доктора Листера, знамо много више о штетним дејствима бактерија, али је једно од најимпресивнијих открића након бактериолошких сазнања управо апарат за стерилизацију. У научно осмишљеном памфлету о методима замене мајчиног млека, доктор Антун Лобмајер нас подучава како је кравље млеко, у одсуству кобиљег и магарећег, најбоља замена за мајчино, једино га треба разблажити у правилној мери. Наиме, мајчино млеко садржи око 3-5% „машће и сладора“ (масти и шећера), а 2% „бјелањевацах“ (беланчевина), док кравље садржи око 3-5% „машће и сладора“, и чак око 4-5% „бјелањевацах“, што је превише за дете. Због тога у кравље млеко треба додати одређену количину јечмене слузи, у почетку у размери 3:1, а касније у мањој размери. Доктор Лобмајер нас подучава како се мајчино млеко разликује и по начину згрушавања, тако да се боље боље од крављега апсорбује у стомаку одојчета, будући да се „грушава у ситних пахуљицах“.

Међутим, „статистика нас учи“ да се отприлике две трећине дојенчади хране из руке и да многа деца у том осетљивом периоду страдају, и то двоструко више него она која су дојена, у великој мери због „кока и бактерија сваке врсти“.

У мирној градацији према решењу, детаљно се описује апарат који можемо искористити за стерилизацију неколико флаша истовремено у кључалој води – апарат доктора Сокслета! Лобмајер се хвали да је и своје дете подигао служећи се овом изванредном справом, а преноси и део др Сокслетовог личног писма у којем му овај сведочи да је продато преко 20.000 стерилизатора, те је сигуран да је барем толико деце са успехом исхрањено на овај начин!

Не заостајући за методом савремених блогера, доктор читаоца упућује на апарат који може „добити и у Загребу, код доктора Еде Томаја („љекарна к св. Духу”), у којега је складиште оригиналних Сокслетових апаратах из Монакова“.

Закључимо његовим речима, које и данас изазивају напету потребу за стерилизационим апаратом, говорећи о бактериолошкој драми својственој времену пре настанка антибиотика:

„Риедко кад или никад нећеш наћи дојкињу својему дјетету, која ће мајчино млиеко посвема надомјестити. Нећу овдје набрајати, што мати све подносити мора, док јој је дојкиња у кући, нити ћу споменути, како су дојкиње понајвише скупо плаћени непријатељи, него ћу само на то упозорити, да никада незнамо, кому своје диете предајемо, да га доји, јер акопрем је дојкиња на очиглед здрава, може ипак имати клицу болести у себи ; доказано је то да болест преко једног кољена може прећи на другу, дапаче на трећу генерацију. Колико и колико је дјеце усисало болест од дојкиње, то нам кажу толика шкрофулозна, блудоболна и туберкулозна дјеца , којим су родитељи посве здрави, те која су болест једино од дојкиње добила.“

„ЗАМЈЕНА МАТЕРИНОГ МЛИЕКА, здравословна цртица“, од проф. др. А. Лобмајера, у издању Комисионе накладе акад. Књижаре Л. Хартмана (Кугли и Дојч), тискара „Народних новинах“, Загреб 1889. (Са сликами и с једном таблицом).“

Crtica iz Njujork Tajmsa o borbi za majčino mleko u SZO

Kakve veze ima vojna pomoć sa majčinim mlekom?

Da nisam pročitao u Njujork Tajmsu, mislio bih da je u pitanju jeftina propaganda. Na početku priče ovog uglednog američkog dnevnog lista, Rusija interveniše kako bi zaštitila interese svetske odojčadi i njihovih majki, boreći se protiv zahuktale američke administracije koja podržava krupni kapital.

Ovo je izvanredna storija o tome kako je ponekad jednostavno biti krupni kapitalista i kako su neistinite tvrdnje da je privatni interes pokretač svih dobrih stvari u svetu. Jasno je koliko je lako biti veliki privrednik, ako vas podržava moćna administracija najmoćnije zemlje sveta. Oni koji su govorili o modernoj tržišnoj ekonomiji i nepristrasnosti njenih zakona i o „nevidljivoj ruci“ koja sve reguliše, neka zaćute sada…

Ovog proleća u Ženevi sazvana je skupština Svetske Zdravstvene Organizacije u kojoj je pripremljena rezolucija koja je trebalo da istakne majčino mleko kao najzdraviju hranu za decu i da podstakne države da ograniče upotrebu mlečnih formula koje proizvode kompanije.

Međutim, rezolucija je naišla na kritiku američke strane koja je pokušala da razvodnji njen jezik, štiteći interese privatnih kompanija. Kada u tome nisu uspeli, počeli su da vrše pritiske na pojedinačne države kako bi one odustale od podrške rezoluciji. Pritisak na Ekvador bio je bestidan: delegaciji su saopštili da će Ekvadoru biti uskraćena vojna pomoć, ako budu podržali rezoluciju o majčinom mleku. Više od dvanaest zemalja bilo je izloženo ovakvom pritisku SAD, a ponajviše zemlje iz Latinske Amerike.

Na kraju su američki napori bili neuspešni. U igru je odlučno uletela ruska strana kojoj se Amerikanci nisu suprotstavili.

Zvaničan izgovor američke strane glasio je da oni zastupaju interese majki koje nemaju dovoljno mleka. Mora, navodno, neko da stane i na njihovu stranu, a upravo one koriste to što se naziva „formulama“. Bolna je istina, međutim, da se formule ove vrste prodaju pretežno majkama u zemljama u razvoju, dok se u razvijenim zemljama profiti postepeno smanjuju, zbog porasta svesti o ovom pitanju. Ova industrija godišnje je vredna oko 70 milijardi dolara.

SAD su najveći pojedinačni doprinosilac Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji. Oko 845 miliona dolara, ili 15% ukupnog budžeta SZO dolazi od Amerike. Valjda je red, neko misli, da onda oni i zapovedaju i promovišu profitne interese kako im je zgodno. Ako je ovaj izveštaj istinit, onda je veliki novac koji je uložen u SZO lako povratiti, ali ne u ruke države, već u ruke privatnog kapitala. Dovoljno je samo imati pristup preporukama o ishrani, ovoga puta o ishrani odojčadi. Sedamdeset milijardi je u pitanju.

U toku istog ovog susreta, SAD su uspele da uklone izjavu koja je zahtevala da se uvedu porezi na gazirana slatka pića, u jeku epidemije dijabetesa i metaboličkih bolesti.

Amerika je takođe insistirala da se ograniče prava siromašnih zemalja za upotrebu spasonosnih lekova kojima ističe patentno pravo.

U svim ovim stavovima, tekuća administracija predsednika Trampa podržala je interese industrije.

Na kraju je američka delegacija uspela iz rezolucije da izbaci rečenicu kojom je SZO pozvana da pruži tehničku pomoć državama koje žele da zaustave „neodgovarajuću promociju namirnica za odojčad i malu decu“.

Studija iz 2016, objavljena u časopisu Lanset (The Lancet) pokazala je da bi ishrana dojenjem sprečila 800.000 dečijih smrti i 20.000 smrti majki širom sveta i uštedela oko 300 milijardi dolara na osnovu smanjenih zdravstvenih izdataka. Univerzalno dojenje rezultuje smanjenim brojem infekcija, povećanom inteligencijom deteta, verovatnom zaštitom od gojaznosti i dijabetesa, kao i prevencijom kancera kod majki.

Primer Njujork Tajmsa govori o novinarskoj časti u Americi koja nije nestala i koja i dalje osvetljava važne teme ostatku sveta.

https://www.nytimes.com/2018/07/08/health/world-health-breastfeeding-ecuador-trump.html