Keto hleb

Keto hleb pravi se od semenki, jaja i praška za pecivo, gotov je za oko sat vremena. Evo recepta:

  • 450 grama sirovih semenki
  • 4 jajeta
  • 1 prašak za pecivo
  • puter, ili MCT ulje, ili kokosovo ulje kojim ćete namazati podlogu tepsije u kojoj ćete praviti hleb
  1. Najpre ćete 450 grama sirovih semenki samleti u seckalici.
  2. Zatim ćete dodati prašak za pecivo i još jednom promešati.
  3. Dodaćete 4 jajeta i onda još jednom promešati.

Namazaćete tepsiju za hleb puterom, MCT uljem, ili kokosovim uljem, kako bi se hleb lakše odvojio po završetku pečenja.

Smestićete umešeno testo u tepsiju. Obratite pažnju na to da je testo lepljivo, mnogo teže za upotrebu od standardnog testa. Neka vas to ne obeshrabri. Samo budite strpljivi, jer vas nagrada čeka na kraju!

Zagrejaćete rernu na 180 stepeni Celzijusa i smestiti tepsiju unutra. Pečenje keto hleba treba da potraje oko 50 minuta. Možete se poslužiti čačkalicom i njome ubosti hleb po okončanju 50 minuta, te hleb ostaviti još neko vreme u rerni, ako vam se učini da tragovi testa ostaju na čačkalici.

Hleb po ovom receptu daleko prevazilazi ukus običnog hleba na koji ste navikli, a svakako ima veliku nutritivnu vrednost.

Jedno parče ovog hleba široko oko jedan santimetar, može imati oko 2g šećera. U njemu preovlađuju vlakna, masti i proteini iz semenki.

Keto hleb
Keto hleb

Ketoni u ketogenoj dijeti

Ketoni su proizvod razgradnje masti u našem organizmu i oni se koriste kao energent, upravo kao što se koriste i ugljeni hidrati. Ketoni se stvaraju u našem organizmu kada unosimo masnu hranu dok držimo ketogenu dijetu, ili kada gladujemo, pa naš organizam počinje da otapa naše vlastite masti. Glavni preduslov za to je, naravno, da smanjimo unos ugljenih hidrata u organizam, a to se u praksi svodi na raspon od 0 – 50 grama ugljenih hidrata dnevno, u zavisnosti od statusa organizma i razloga za držanje dijete. Mnogo je razloga zbog kojih želimo da dođemo u blagotvorno stanje sagorevanja masti u našem organizmu. Jedan od razloga je to što tako umanjujemo šansu da budemo gojazni, ali postoji i mnogo svedočanstava koja govore da je ulazak u stanje ketoze, dok sagorevamo ketone kao energent, blagotvoran za nervni sistem, te se ketogena dijeta koristi za tretman epilepsije, Alchajmerove bolesti i Parkinsonove bolesti. Istraživanja koja su se bavila biohemijskim mehanizmima kako bi objasnila efekte ketoze pretpostavljala su da ketoni imaju ulogu energenta, ali i da ketoni imaju signalizacionu ulogu koja organizam uvodi u mobilisano stanje nalik gladovanju koje kroz taj stres zapravo budi neiskorišćene resurse i istovremeno dozvoljava organizmu da radi na jeftinom energentu, mastima…

Treba praviti razliku između ketona koji izazivaju ketozu, stanje prirodne upotrebe masti kao izvora energije i neželjenog stanja ketoacidoze, koje se javlja kod nekih bolesti, kao što je šećerna bolest. Ketoza je prirodna, kao što je prirodno i otapanje masnih naslaga, ili upotreba tih naslaga prilikom mentalnih i fizičkih napora. Kada težinu gubimo na zdrav način, to se događa kroz otapanje naših masnih naslaga, dakle, kroz proces ketoze.

Ketoacidoza je nezdrav proces i on nastaje zbog patoloških pojava u organizmu koje nisu povezane sa ketogenom dijetom, Naprotiv, ketoacidoza se često javlja kod teško obolelih šećernih bolesnika, u stanju kada organizam više ne može da se izbori sa prisustvom glukoze u krvi.

Postoji poredak prema kojem naš organizam koristi izvore energije koje unesemo kroz ishranu. Najpre se koriste ugljeni hidrati, zatim proteini, a na kraju masti. Ukoliko unesemo previše ugljenih hidrata, masti neće ni biti iskorišćene i uticaće nepovoljno na našu metaboličku sliku. Ako se uzdržimo od ugljenih hidrata, masti će biti korišćene i mi ćemo osetiti povećanu budnost i rast energije. Najskuplji za metaboličku obradu su proteini. Od ukupne energije postignute kroz ishranu proteinima, naš organizam potroši oko 30% samo da bi ih iskoristio, potroši oko 10% energije da bi ugljene hidrate pretvorio u energent, a na masti, ako imamo sreće da ih iskoristimo kao izvor energije, potroši se svega oko 3%. Ovaj fenomen naziva se “termalnim efektom” makronutrijenata.

Kako Masai ratnici brane svoj izvor ishrane?

Pre nekoliko godina objavljen je ovaj video zapis koji su napravili turisti u Africi, verovatno u Keniji, gde se nalazi pleme Masai ratnika.

Iako su Masai ponosan narod velike tradicije, sa iskustvom u stočarskoj poljoprivredi i ratovanju, a veoma su zanimljivi i zbog neraskinute veze sa davninom, danas se može videti elegantan spoj modernih vremena, kroz upotrebu mobilnih telefona i poslovnu saradnju sa turističkim agencijama.

Ne možemo im zameriti, jer smo i mi ušli u iste tokove i postepeno prihvatamo svaki moderni trend, istovremeno se odričući svojeg nasleđa. Kada u svetu ljubav prema drevnim navikama ponovo dođe u modu, biće tako i kod nas. Jedino se nadamo da će se to dogoditi blagovremeno i u duhu mira i tolerancije.

Na ovom snimku, turisti su snimili lava koji proždire govedo iz krda obližnjeg plemena. Snimak sadrži neugodne kadrove, pa treba da ga izbegnete, ako ne podnosite pogled na surovost života u prirodi. Iako traje oko pet minuta, treba ga pogledati celog, na miru, kako bi se dobro osetila atmosfera.

Mladići se zatrčavaju na lava, koji ih zbunjeno gleda, a zatim ustaje da im se suprotstavi. Mladići se ne zaustavljaju na pretnju, nego još odlučnije trče prema lavu. Na osnovu ovog snimka može se shvatiti da među mladićima postoji strah od kukavičluka i ruganja vršnjačke grupe koji nadjačava strah od lava!

To je primer moralnosti. Ovo, naravno, ne bi bilo moguće kada bi samo jedan mladić bio hrabar, a ostali uzdržani.

To je i primer čovekovog položaja u prirodi. Iako je lav kralj svih životinja, čovekovo mesto je visoko iznad.

Ovako se čuvaju goveda, ovako se brani svoj posed!

Turisti su se lepo zabavili u dešavanju sa dozom horora, a nama je ostalo izvanredno svedočanstvo.

Obratite pažnju na to da su neki mladići odeveni u tradicionalnu nošnju, a neki u savremena odela i da njihov izgled sa sobom nosi dozu manekenske doteranosti za fotografisanje.

Šta je to BMI?

BMI je mera koja uobičajeno opisuje vašu liniju, to jest, da li ste mršavi, gojazni, ili negde između. BMI u prevodu znači „indeks telesne mase“ (Body Mass Index).

On se izračunava tako što se telesna težina izražena u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima. Ovako izgleda ta računica za osobu tešku 75 kilograma i visoku 1,77 metara:

BMI=75kg/1,77m2=75/3.1329=23,9395

Preporučene vrednosti BMI-a su između 18 i 25, ali na osnovu ovog pokazatelja nije moguće doneti dovoljno zaključaka o zdravlju pojedinca. Zdravlje je složena pojava i ono obuhvata dobro funkcionisanje duše i tela, kao i adekvatnu integrisanost u društvo.

Ukoliko je osoba mišićava, onda je prihvatljivo i da BMI bude veći od 25, kao što BMI koji se kreće između 18 i 25 ne mora biti pokazatelj dobrog zdravlja, ako je organizam prepun masnih naslaga u abdomenu i u krvi. To se dešava kod takozvanih „mršavih debeljka“ i često je posledica problema u metabolizmu masti, ili radikalno pogrešne ishrane. Opet, postoje određene telesne specifičnosti širom sveta i tipično je da osobe azijskog porekla treba da imaju nešto nižu vrednost BMI-a, jer se već od nižih vrednosti kod njih dešavaju metabolički problemi, već od BMI-a 23…

U nekim razvijenim zemljama sveta, kao što su SAD, indeks telesne mase je veoma visok. Ljudi su najčešće gojazni, a to znači i skloni dijabetesu. U ovom trenutku, više od 50% procenata Amerikanaca je u stanju predijabetesa, što znači da su gojazni i da su njihove dnevne, ili tromesečne vrednosti šećera u krvi povišene.

Zbog pada kvaliteta života i ishrane i u Srbiji je stanje slično. Žurba, praćena lošom i jednoličnom ishranom dovodi do gojaznosti. Rast indeksa telesne mase uobičajeno prati siromaštvo.

Međutim, ne postoji ni jedan razlog da se predamo u ovoj borbi. Na raspolaganju nam je veliki broj mera koje nam mogu pomoći da ostvarimo onaj BMI koeficijent koji je za nas najpovoljniji.

Prvi korak koji u tom pravcu treba da učinimo je da se obrazujemo o osnovnim principima zdrave ishrane. Ne treba se plašiti istraživanja! Bilo kakva dijeta bolja je od prepuštanja stihiji.

Da li bakterije izazivaju taloženje masti na krvnim sudovima?

Istraživači sa odeljenja za hemiju Univerziteta u Konektikatu, odeljenja za imunologiju i medicinu Teksaškog tehnološkog univerziteta, Masačusetskog Harvarda iz Bostona i još par mesta, otkrili su povezanost između bakterija i proizvodnje određenih masti koje se deponuju na arterijske zidove obolelih krvnih sudova obolelih od ateroskleroze.

Poreklo masti koje se talože na našim krvnim sudovima, prema ovim posmatranjima, koja su daleko od konačnih, na osnovu ovog istraživanja, ne nalazi se u masnoj ishrani, nego u aktivnostima određene grupe bakterija (Bakteroideta) u usnoj duplji i crevima. One, naime, proizvode masti koje su u stanju da prođu kroz molekularne membrane naših krvnih sudova i deponuju se na zidove obolelih arterija.

Ovo istraživanje je iz avgusta 2017. godine. U nastavku prilažem prevod sažetka iz medicinskog časopisa Žurnal za istraživanje lipida (Journal of Lipid Research), oktobar 2017:

 

 

Depozicija i hidroliza serinskih dipeptidnih lipida bakterija Bakteroideta u humanim arterijama: odnos prema aterosklerozi

Višestruka MS analiza (spektrometrija mase) lipidnih ekstrakata na osnovu humane karotidne endartektomije i uzoraka karotidnih arterija od veoma mladih osoba konzistentno su pokazali prisustvo serinskih bakterijskih klasa dipeptidskih lipida, uključujući lipid 654, agonistu za humani i mišji tol-lajk receptor (TLR)2 i lipid 430, deacilisani proizvod lipida 654. Relativni nivoi lipida 654 i lipida 430 takođe su utvrđeni u zajedničkim oralnim i intestinalnim bakterijama roda Bakteroideta i uzorcima humanog seruma i moždanim uzorcima zdravih odraslih osoba. Medijana odnosa lipida 430/ lipid 654 primećena u uzorcima karotidne endartektomije bila je značajno veća nego odnos medijana u ekstraktima lipida zajedničkih oralnih i intestinalnih bakterija Bakteroideta i serumskih i moždanih uzoraka od zdravih subjekata. Još značajnije, medijana odnosa lipid 430/ lipid 654 bila je značajno uvećana u karotidnim endartektomijama kada su upoređene sa kontrolnim uzorcima arterija. Naši rezultati ukazuju da se deacilacija lipida 654 u lipid 430 verovatno događa u obolelim arterijskim zidovima zbog aktivnosti enzima A2 fosfolipaze. Ovi rezultati sugerišu da komenzalne bakterije Bakteroidete u crevima i usnoj duplji mogu doprineti patogenezi TLR2-zavisne ateroskleroze kroz serinsku depoziciju lipida i metabolizam u arterijskim zidovima.”

Link je u nastavku:

http://www.jlr.org/content/58/10/1999.short?rss=1