Superiornost masnih dijeta u pogledu gubitka telesne težine

Između 2003. i 2018, održano je 62 istraživanja sa slučajno odabranim uzorkom i kontrolnim grupama koja su posmatrala smanjenje telesne težine, poredeći ishranu sa malo masti sa ishranom koja u sebi sadrži veliki deo masti. Iz ove grupe, 31 istraživanje pokazalo je statistički značajne rezultate.

Australijski doktor Pol Mejson prikazao ih je sve na grafikonu. Plava boja indikuje gubitak kilograma u toku ishrane sa mnogo masti, a malo ugljenih hidrata. Takva dijeta je ketogena dijeta, ali i čitavi spektar masnijih dijeta koje odlikuje izbegavanje ugljenih hidrata kao što su hleb, skrob, šećer i ostali prirodni zaslađivači.

Crvena boja ukazuje na rezultate dijete sa velikom zastupljenošću ugljenih hidrata.

Iako se ovde masnijom ishranom smatra ona u kojoj se unese manje od 135 grama ugljenih hidrata dnevno, a znamo da ketogena dijeta nekada podrazumeva i manje od 20 grama, rezultati govore ubedljivo u korist masnih dijeta.

Gubitak kilograma:
dijete sa mnogo masti i malo ugljenih hidrata prikazane su plavom bojom;
dijete sa mnogo ugljenih hidrata prikazane su crvenom

Slika je slajd iz predavanja doktora Pola Mejsona o uticaju dijete na virus korona. Smanjenje telesne težine, kao i smanjenje nivoa šećera u krvi značajno doprinose povoljnijim ishodima u borbi organizma sa virusima.

Američki lekar koji pomaže Indiji savetima o ishrani

Ako organizam prisiljavamo da troši ugljene hidrate, često se javlja metabolički disbalans koji rezultuje dijabetesom. Jedan od načina da se prevaziđe problem gojaznosti i dijabetesa je dijeta sa malom količinom ugljenih hidrata, bez hleba, bez skroba i bez procesiranog šećera.

Doktor Ron Rosdejl dao je intervju Ajvoru Kaminsu u sjajnom podkastu „Debeli car“ (The Fat Emperor) i izneo svoje poglede na postojeću krizu. Ron Rosdejl daje intervju iz Indije, gde već godinama boravi na poziv indijske vlade i pomaže im u pitanjima ishrane i gde se zatekao u vanrednom stanju, u vreme epidemije koronavirusa.

Indija je zemlja koja, kao i Kina danas prednjači u broju pacijenata obolelih od dijabetesa i od metaboličkih bolesti. Iako su obe zemlje pod velikim pritiskom modernog životnog stresa i nekvalitetne hrane, u oči pada i to da je tamošnja ishrana tradicionalno zasnovana pretežno na ugljenim hidratima (hleb, pirinač, skrob, procesirana hrana), pa je i velika verovatnoća da se ispolji toksično delovanje ugljenih hidrata.

Doktor Rosdejl smatra da je izgubljena senzitivnost leptina, hormona koji emituju masne ćelije i koji je otkriven u toku 1990-ih godina, ključni razlog za porast broja gojaznih i obolelih od šećerne i od drugih hroničnih bolesti. Prelazak na masniju ishranu, bez ugljenih hidrata, ili sa veoma malo ugljenih hidrata, veoma brzo smanjuje nivo leptina u ogranizmu i popravlja opšte stanje. Ovakva izmena dijete brzo popravlja balans organizma i dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi, kao i do gubitka telesne težine.

Povišeni šećer u krvi nepovoljno deluje na imunitet pacijenata i to se vidi po većoj stopi komplikacija kod obolelih od koronavirusa koji istovremeno pate od dijabetesa.

Zbog toga dr Rosdejl apeluje: „Nemojte davati D5W!“ (Dont give D5W!) Nakon kratke konsultacije na Guglu, vi vidite da postoji izotonijski i hipotonijski rastvor za krv u kojem postoji i šećer, dekstroza. Lekari koji su opredeljeni za pristup ishrani sa malom količinom ugljenih hidrata smatraju da će prisustvo šećera u svakom tretmanu biti suvišno.

Šećer je u slučaju glukoze, ali i inače, veoma reaktivan molekul. Prsten molekula glukoze sastoji se od šest ugljeničkih atoma. Na kraju svakoga je jedna izuzetno reaktivna grupa: OH (hidroksilna grupa).

Holesterol je jedna od najvažnijih supstanci u proizvodnji ćelije. Ako želite da proizvedete veliki broj ćelija za kratko vreme, neophodno je da imate dovoljno holesterola. Ovo se jednako odnosi i na imune, bele ćelije u krvi.

Čak i decenijama kasnije, to je i dalje velika vest, da dijeta sa malo ugljenih hidrata, a više masti, snižava šećer u krvi i može poništiti dijabetes i vratiti organizam u normalno stanje.

Treba trošiti vreme na to da se loše obrazovanje ispravi, kaže dr Rosdejl: srčana bolest nije bolest holesterola i osteoporoza nije bolest kalcijuma i šećerna bolest nije bolest šećera… Stvari nisu tako jednostavne. Naprotiv, to su bolesti koje potiču od previše ugljenih hidrata u ishrani i od nedostatka nutritivno bogatih namirnica kao što su riba, jaja i meso.

Klasično obrazovani lekari, kao što je dr Rosdejl, koji je internista, koji su opredeljeni za prirodan tretman ishranom, smatraju da se metabolički poremećaji mogu brzo regulisati, ali da je važno promeniti životne navike. Ovo se odnosi i na osobe koje imaju dugotrajne probleme, kao i na one čiji su problemi nedavno počeli. Uz dobar savet lekara i malo napora, mnoge nevolje je lako prevazići.

Doktor Rosdejl je jedan od onih koji nam poručuju: „najlakše je smanjiti kilažu…“, ostavljajući nas u pomalo u nedoumici oko toga šta je još potrebno da učinimo da bismo ostvarili optimalno zdravlje.

Držati tigra za rep

Da li ste čuli za izreku: „držati tigra za rep?“

Evo šta ona znači: ako uhvatite tigra za rep, vi činite rizičnu i neočekivanu stvar. Tigar je opasna životinja i može se okrenuti prema vama i napasti vas. Međutim, ako ga držite, možete ga još neko vreme sprečiti da vas napadne, tako što ćete ga kontrolisati njegovim repom, ali ćete tada rizikovati da ga razjarite, nakon čega će vas možda napasti mnogo žešće. Pre ili kasnije, moraćete da ga pustite.

Smisao je najpre u tome da je kontrola tigra držanjem za rep pogrešna, a zatim da je ipak potrebno da tigra pravovremeno pustite, i to što ranije, kako ne biste bili suočeni sa njegovom žestinom, već kako biste se pažljivo izvukli iz nevolje i udaljili. Ili, opet, da biste zaista dokusurili zver.

Ne znam ko je smislio ovu izreku, niti zašto, ali princip je jasan. Problem koji može da eskalira treba rešiti bez okolišenja.

Mi smo se uhvatili u borbu sa virusom korona kao da je to kratkotrajni šumski požar. Daj bože da jeste, ali šta ako je to jedna od onih bolesti, kao što su grip, ili prehlade, koja će se uporno javljati iz sezone u sezonu, varirati i modifikovati i neizbežno nas uvek iznova pogađati sa inovativnom nepredvidljivošću kao što to rade i druge sezonske bolesti?

Sva je prilika da je tako i da ćemo pre ili kasnije morati da razmislimo o tome da li je naša strategija izolacije jedini pristup ovoj nevolji. Ne može se živeti pod zemljom, ako ste čovek.

Udar bolesti bio je silan i neočekivan i nama u Srbiji data je šansa da odgovorimo najbolje kako znamo i verovatno je da je naš odgovor bio dobar, jer smo disciplinovano ostali kod kuće i umanjili šansu bolesti da se brzo proširi, pokazujući veliki stepen solidarnosti i razumevanja okolnosti.

Međutim, sada je vreme da se još malo razmisli, jer ovako ekstreman odgovor može postati i neposredno destruktivan, ukoliko se održi u dužem vremenskom roku. Ono što je sada naš zadatak je da razmislimo: kako da razvijemo mehanizme za nastavak društvenog života koji su maksimalno bezbedni, a koji će nam omogućiti ne samo da preživimo, nego i da nastavimo da se razvijamo i rastemo?

Nije ovo jedina nevolja koja je pogodila Srbe u novije vreme. Prošli smo mi i kroz pustoš ekonomskih sankcija i kroz rat i kroz tajkunske privatizacije koje su običnog čoveka ostavile na cedilu, pravdajući se nekakvim neumitnim zamajcem istorije.

Nije ni ova himera ništa drugačija od ostalih nevolja.

Već smo videli da je jedan deo populacije u stanju da se izbori sa virusom korona, jer se jedan broj već razboleo i izlečio. Izlečio se, naravno, sam: svojim imunitetom. Priroda je predvidela da se odupremo velikim bolestima i da se održimo, tako je to i danas. Oni koji su se izlečili, u ovom slučaju, postaju oslonac za ostale. Osim što više ne mogu da prenesu virus, oni su stekli i određeni imunitet na njega i mogu pomoći društvu u nastavku borbe. U tom smislu, jedan broj medicinskih radnika, ali i ostalih građana ovog bogatog i kompleksnog društva, već je prošao kroz svojevrsnu imunizaciju i treba im omogućiti da nastave da pružaju svoj doprinos.

Pa niko neće, valjda, sa stečenom privilegijom imuniteta tražiti da se izvuče iz neprijatnosti i ode u penziju, kao nekakav prvoborac epidemije?

Ovo je razlog zbog kojega je testiranje, u smislu potrage za antitelima, dobro: brže ćemo doznati koga je od nas pregazio brzi voz pod imenom „koronavirus“ i ko je, uprkos tome, ostao na nogama. Mnogi među nama nisu stari, nisu bolesni, nemaju šećer, imaju solidna pluća, nisu sagoreli radeći ili brinući, ne puše, bave se sportom i redovno se izlažu suncu i prirodnim stihijama, te ne predstavljaju laki plen, ne samo za koronavirus, nego ni za gadnije protivnike.

Prestanimo da se ponašamo kao lovina. Nismo mi na ovom svetu od juče i, ako malo razmislimo,  ni ovaj strašni tigar nije ništa novo.

Slabost ćelije koja može biti i rešenje za antiviralni lek

Otkriće koje obećava dolazi iz Kanade, gde su istraživači Univerziteta Britanske Kolumbije utvrdili u opitima sa ćelijama organoida (laboratorijskim replikama organa, bubrega i krvnih sudova) da lek APN01, koji se sastoji od ljudskog rekombinantnog, rastvorljivog enzima konverzije angiotenzina 2 deluje kao antiviralni lek, smanjujući viralno opterećenje COVID-om od 1.000 do 5.000 puta.

Poznato je da virus korona, koji se kao pandemija proširio svetom, ulazi u naš organizam koristeći receptore konverzije angiotenzina 2 kao vrata. Prema nekim tumačenjima, ovo je razlog što osobe koje terapeutski koriste lekove – ACE2 inhibitore, češće oboljevaju od COVID-a-19. Ovi lekovi protiv visokog krvnog pritiska povećavaju broj receptora ACE2 koji su inače prisutni na površini ćelija, a posebno na površini ćelija pluća i masnih ćelija, te na taj način navodno i olakšavaju ulaz virusa u organizam. Neka druga saznanja, međutim, pokazuju i da isti ovi lekovi kasnije olakšavaju borbu protiv virusa unutar napadnutog organizma.

Tim istraživača iz Toronta još ranije je otkrio, u saradnji sa Institutom za molekularnu biologiju u Beču, da se virus SARS-a, koji je iz iste grupe virusa kao i COVID-19, vezuje svojim šiljatim glikoproteinima za ACE2 receptore i tako ulazi u ćeliju.

Slabost koja omogućava virusu da uđe u ćeliju tako može postati sredstvo za ublaženje napada, koje će organizmu dati dovoljno vremena da se pripremi i mobiliše za uspešnu odbranu.

Hiperkalorijska neuhranjenost i kako se spasiti od nje

Jedna od grešaka koje se mogu javiti u ishrani je prekomerni unos energije, uz malo nutritivne vrednosti. To znači: mnogo kalorija, a malo vitamina, malo belančevina, dok se preteruje sa kombinacijom energenata: ugljenih hidrata i masti. Možemo na ovo dodati i: nedostatak vlakana i prirodnih ugljenih hidrata, kao što su voće i povrće i žitarice za one koji nisu senzitivni na gluten, a nisu ni netolerantni na šećer.

Ugljeni hidrati nisu esencijalni nutrijent, tako da nema naročite štete ni kada se oni preskoče, ako su ostali zahtevi zadovoljeni, mada treba paziti da se ne pretera ni sa mastima, kao i da se ne unesu nezdrave, ili nepotrebne masti.

U savremenom zapadnom svetu, a pre svega u Americi, javila se nova vrsta neuhranjenosti, koja se naziva hiperkalorijska neuhranjenost i koja podrazumeva veliki unos energije, ali siromaštvo u pogledu esencijalnih nutrijenata – vitamina, belančevina i masti.

Zbog agresivne promocije različitih oblika procesirane hrane i napitaka, kao što su zašećereni sokovi i gotova jela, puna dodatnih ugljenih hidrata i pojačivača ukusa, kao i veštačkih aroma, većina koja se ne udubljuje u pitanje zdrave ishrane, neosetno ulazi u jednu od najgorih zamki modernosti, u preterani unos kalorija, koje su uglavnom poreklom od ugljenih hidrata, koje ih zasićuju, ali im ne daju nutrijente potrebne za zdrav život.

Tako, mnogi osete sitost i zadovoljstvo hranom, ali to je u velikoj meri obmana, jer ne unesu potrebne sastojke koji bi im omogućili da budu zdravi i snažni.

Zato se kod mnogih javljaju metaboličke bolesti, kao što su visoki pritisak, ili šećerna bolest i zapaljenski procesi koji mogu biti uvod u brojne druge zdravstvene probleme.

Rešenje za ovaj problem nije dodatni unos hrane, naprotiv. Kalorijska vrednost mora se smanjiti, ali tako da se unesu svi potrebni sastojci, a to se postiže jedino unosom neprocesirane hrane, pre svega mesa, jer ono ima najveću gustinu nutrijenata, ali i jaja, mlečnih proizvoda, voća i povrća.

Na ono što nam dolazi iz prirode i što se jede vekovima, najčešće smo dobro prilagođeni i od toga nećemo imati štete.

Kada se prekine sa kupovinom i konzumacijom procesiranih namirnica, ruši se patološki sistem, a posebno ako se pristupi ličnoj pripremi hrane, jer to istovremeno menja i kvalitet ishrane i odnos prema životu.

Zaista, šta vas sprečava da u toku dana posvetite pola sata ili sat vremena pripremi hrane?

Možda će upravo to vaš život pomeriti u poželjnom pravcu!

Ne znate kako da promenite stil života?

Pa tako, kao što sam opisao. Pripremajte vlastitu hranu. Za par meseci, sve će se promeniti i to u dobrom pravcu.