Ketoni su proizvod razgradnje masti u našem organizmu i oni se koriste kao energent, upravo kao što se koriste i ugljeni hidrati. Ketoni se stvaraju u našem organizmu kada unosimo masnu hranu dok držimo ketogenu dijetu, ili kada gladujemo, pa naš organizam počinje da otapa naše vlastite masti. Glavni preduslov za to je, naravno, da smanjimo unos ugljenih hidrata u organizam, a to se u praksi svodi na raspon od 0 – 50 grama ugljenih hidrata dnevno, u zavisnosti od statusa organizma i razloga za držanje dijete. Mnogo je razloga zbog kojih želimo da dođemo u blagotvorno stanje sagorevanja masti u našem organizmu. Jedan od razloga je to što tako umanjujemo šansu da budemo gojazni, ali postoji i mnogo svedočanstava koja govore da je ulazak u stanje ketoze, dok sagorevamo ketone kao energent, blagotvoran za nervni sistem, te se ketogena dijeta koristi za tretman epilepsije, Alchajmerove bolesti i Parkinsonove bolesti. Istraživanja koja su se bavila biohemijskim mehanizmima kako bi objasnila efekte ketoze pretpostavljala su da ketoni imaju ulogu energenta, ali i da ketoni imaju signalizacionu ulogu koja organizam uvodi u mobilisano stanje nalik gladovanju koje kroz taj stres zapravo budi neiskorišćene resurse i istovremeno dozvoljava organizmu da radi na jeftinom energentu, mastima…
Treba praviti razliku između ketona koji izazivaju ketozu, stanje prirodne upotrebe masti kao izvora energije i neželjenog stanja ketoacidoze, koje se javlja kod nekih bolesti, kao što je šećerna bolest. Ketoza je prirodna, kao što je prirodno i otapanje masnih naslaga, ili upotreba tih naslaga prilikom mentalnih i fizičkih napora. Kada težinu gubimo na zdrav način, to se događa kroz otapanje naših masnih naslaga, dakle, kroz proces ketoze.
Ketoacidoza je nezdrav proces i on nastaje zbog patoloških pojava u organizmu koje nisu povezane sa ketogenom dijetom, Naprotiv, ketoacidoza se često javlja kod teško obolelih šećernih bolesnika, u stanju kada organizam više ne može da se izbori sa prisustvom glukoze u krvi.
Postoji poredak prema kojem naš organizam koristi izvore energije koje unesemo kroz ishranu. Najpre se koriste ugljeni hidrati, zatim proteini, a na kraju masti. Ukoliko unesemo previše ugljenih hidrata, masti neće ni biti iskorišćene i uticaće nepovoljno na našu metaboličku sliku. Ako se uzdržimo od ugljenih hidrata, masti će biti korišćene i mi ćemo osetiti povećanu budnost i rast energije. Najskuplji za metaboličku obradu su proteini. Od ukupne energije postignute kroz ishranu proteinima, naš organizam potroši oko 30% samo da bi ih iskoristio, potroši oko 10% energije da bi ugljene hidrate pretvorio u energent, a na masti, ako imamo sreće da ih iskoristimo kao izvor energije, potroši se svega oko 3%. Ovaj fenomen naziva se “termalnim efektom” makronutrijenata.