Blagotvorno gladovanje i sagorevanje masti
Najpre, recimo da gladovanje nije lako i ne treba ga preduzimati hitro i na svoju ruku. Ako vas nije nevolja primorala da gladujete, ne treba žuriti, jer postoji vreme za sve i dobro je da se najpre uputite u neke tajne gladovanja, a korisno je da razgovarate sa svojim lekarom, uz nadu da će i on imati dovoljno znanja i hrabrosti da vas dobro posavetuje.
Ako se posle gladovanja ne nahranite dobro, nećete iskusiti sve prednosti gladovanja. A glavna svrha dobre ishrane je u tome da se molekuli hrane pravilno ugrade u naš organizam. S vremenom, naš metabolizam postaje neefikasan i umoran i potrebno mu je da obnovi energiju. Paradoksalno, jedan od proverenih načina da popravite zdravlje i da podstaknete dugovečnost je povremeno gladovanje. Ono podrazumeva i smanjenje ukupnog unosa hrane, kao i određenih grupa makronutrijenata (ugljeni hidrati, proteini, masti).
Gladovanje vam omogućava da pokrenete proces uništenja nekorisnih ćelija (apoptoza), kao i da u svom organizmu pokrenete sagorevanje masti koje se često sasvim bespotrebno gomilaju, u potkožnom tkivu, ali i u trbušnoj duplji, između organa, pa i u samim organima. Svakako ste čuli za pojavu „masne jetre“ kod jednog broja gojaznih osoba, a ovaj problem zahvata i ljude koji na prvi pogled nisu gojazni, ali koji zbog metaboličkih grešaka organizma, ali i zbog usvojenog pogrešnog životnog stila, imaju masti nagomilane upravo između organa i u samoj jetri.
Ako sagorevate vlastite masti (salo, trigliceridi), vi ste u stanju ketoze. Ako je ketoza, tj. sagorevanje masti izražena, to može biti znak da ste pokrenuli onu drugu i slabije dokumentovanu stranu metabolizma kojoj se u novije vreme pripisuju odlična svojstva.
Ketoza predstavlja stanje sagorevanja ketona, proizvoda razgradnje masti u našem organizmu, radi stvaranja energije u energetskim centralama ćelije, u mitohondrijama. Ona ima višestruko dejstvo: ishranjuje organizam, ali i našem telu šalje povoljne signale, te organizam počinje da se isceljuje od različitih problema.
Ovde je čovek poseban: on je u stanju da dugo živi koristeći svoje masti, ukoliko nema spolja unesenih masti, proteina, ili ugljenih hidrata. On može bez hrane izdržati nedeljama i to je jedan od mehanizama kojima ga je priroda zaštitila od produženih perioda gladi. U periodu gladovanja, dobro je što organizam sagoreva vlastite masti, jer tada šećera i nema previše u organizmu. Tada šećera ima veoma malo, tek koliko je potrebno za neke minimalne aktivnosti mozga koje se drugačije ne bi ni mogle odvijati. Međutim, veliki deo organizma, uključujući i najveći deo mozga, bez problema se može prilagoditi radu na mastima, a mnogi stručnjaci, praktičari i aktivisti veruju da je preokretanje metabolizma na rad na masti i prijatno i izuzetno korisno. Mnoge osobe više ne žele da napuste ishranu sa visokim unosom masti i niskim iznosom ugljenih hidrata, jednom kada je započnu.
Ketogena, masna dijeta, tipično se primenjuje u tretmanu epilepsije i neuroloških problema, ali i kancera, srčanih bolesti i mnogih drugih.
Ova dijeta, oslonjena na masti, organizmu šalje pomalo zbunjujuću poruku da se nalazi u stanju gladovanja. Ako se u ishrani izostave šećeri i donekle proteini, organizam objavljuje uzbunu i počinje da šalje signale da su obnova i oporavak neophodni. Nedovoljno korisne, uspavane, senescentne ćelije dobijaju instrukciju da se unište i organizam njihovu materiju, proteine i sl. preuzima da se ponovo izgradi na pravilan način.
Kada čovek stari, broj senescentnih ćelija se povećava i stoga je neophodno osloboditi ih se, kako bi se donekle povratila mladost. Iako postoje naučna istraživanja koja dokazuju da se život miševa produžava i za 35% ako se senescentne ćelije pobiju citostaticima (koji su po definiciji otrovni i nose u sebi opasnost fatalnog ishoda), nešto slabiji efekat postiže se običnim gladovanjem.
Istraživanje gladovanja i imitacija gladi
Od skora čuveni istraživač, profesor gerontologije i bioloških nauka i direktor Instituta za dugovečnost Univerziteta Južne Kalifornije Valter Longo (Walter Longo) objavio je studiju u kojoj je demonstrirao da dijeta koja imitira gladovanje produžava životni vek (life span) i zdravi vek (health span) kod miševa.
Longova dijeta koja je namenjena ljudima, osmišljena je tako da se gladovanje imitira svaka tri meseca, premda je ovo moguće izvoditi češće, ili ređe, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i terapeutske potrebe. Ukoliko je čovek zdrav i ima dobar stil života, verovatno je da mu takvo gladovanje nije neophodno češće od dva puta godišnje. Uz odobrenje lekara, ako je slabijeg zdravlja i ako želi da prevenira starenje (zapravo, stariji ljudi ne bi trebalo da se hrane na ovaj način, izuzev ako su u odličnom zdravlju), onda je dobro da gladuje svaka tri meseca.
Dijeta se izvodi tako što se dnevni iznos kalorija smanji na oko 500-600 kalorija dnevno (a taj umanjeni broj može ići i do 1100 kalorija dnevno), umesto uobičajenih 2000-2400 i tako smanjeni unos održi u trajanju od 5 dana. Posle isteka perioda od tri meseca, ovaj oblik gladovanja može se ponoviti.
Ovo naučno zasnovano gladovanje, sprovedeno je kao deo eksperimenta u organizaciji Univerziteta Južne Kalifornije. Iako Longovo istraživanje na ljudima još uvek nije uspelo da pokaže rezultate kakve je imalo na miševima, početni uspesi obećavaju. Ne treba zaboraviti da je izvođenje eksperimenata na čoveku zabranjeno, ali i da svako osmatranje rezultata dijetetskih i drugih metoda zahteva vreme koje je u slučaju Homo Sapijensa stotinak godina. Ovo je jedan od razloga što mnogi stručnjaci daju sebi za pravo da se pohvale „rešenjem“ za dugovečnost, iako bi za istinski potvrđeno rešenje trebalo sačekati jedan vek. Međutim, i bez tako dugačkog protoka vremena, postoje neki indikatori koji nam ukazuju na zdravlje i formu osoba izloženih nekom tretmanu.
Dijeta koja imitira gladovanje (fasting mimicking diet) je dijeta sa niskim unosom proteina, niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom masti. U jednom od Longovih razgovora sa kolegama na Jutjubu, pomenute su štanglice napravljene od kelja, dobro natopljene maslinovim uljem. Njegovi proizvodi, međutim, obuhvataju i supu minestrone, supu od pečuraka, masline, pa čak i desert sa čokoladom, na podlozi kokosovog ulja. Pošto je Longo poreklom Italijan, on ostaje vezan za maslinovo ulje.
I za kraj, evo i nečega da dopuni utisak, mada želja da se jedna ideja komercijalizuje može i da ga pokvari. Valter Longo je osnovao i kompaniju koja prodaje opisanu hranu za gladovanje, kako bi se njegova spektakularna dijeta mogla lakše praktikovati. Ime kompanije je L-Nutra Njihovi proizvodi dolaze u velikom pakovanju koje u sebi krije manjih pet paketa. Svaki od tih paketa krije meni za jedan dan, a u meniju ima tri obroka. Korisnicima dijetetskog programa dovoljno je da nabave pakovanja i da ih disciplinovano iskoriste u petodnevnom ciklusu, svaki delić u svoj dan. Na internetu postoje i neka svedočanstva o tome kako izgleda prolazak kroz iskušenja Longove dijete.
Džez gitarista koji je postao biohemičar
Ali, evo još jedne zanimljive informacije: Valter Longo je u Ameriku došao kako bi studirao džez gitaru, ali je u jednom trenutku odustao i upisao se na studije biohemije.
Okidač da donese odluku i da napusti gitaru došao je u trenutku kada su ga zamolili da upravlja pokretnim bendom koji maršira i zabavlja ljude na ulici. Shvatio je da to nije karijera za njega. Ako u Ameriku dođete iz Italije, zemlje koja je „izmislila“ muziku, a po okončanju studija povere vam da upravljate paradnim orkestrom sa mažoretkinjama i još poveruju kako vam počast čine! Da je Longo bio muzičar od karijere, sada bi se njegov orkestar šetao po ulicama nekog grada u unutrašnjosti SAD. Pošto je on imao ambiciju da zaista učini nešto izvanredno, umesto da se prilagodi, časkom je izmenio svoju dugo građenu karijeru i postigao ovaj veliki uspeh.