Feldmanov protokol

Inženjer nailazi na problem

Dejv Feldman je jedan od najbriljantnijih umova današnjice. Izuzetno mirnog i blagorodnog stava, kao da ne živi u ovo surovo vreme neizvesne ekonomije, treba mu skinuti kapu za zapažanja u vezi sa holesterolom i mastima u krvi kao posledicom unosa hrane. Zapravo, opraštam mu njegov nonšalantni stav kojim kao da ignoriše složenost problema sa kojim se uhvatio u koštac, verujući da je on jedan od onih koji pronalaze put. On je jedan od ljudi koji pomeraju granice svojom hrabrošću i nonkonformizmom.

Dejv je jedan od hiper-respondera, odnosno osoba koje imaju dramatičan skok holesterola u krvi kao posledicu masne ishrane. On čak ima i nešto što se zove genetski polimorfizam ApoE4. Takvi ljudi imaju više masti u krvi, zbog navodno genetski prouzrokovane slabije obrade masti, a prisustvo ovog gena povezano je i sa većim rizikom od povreda mozga u sportu, kardiovaskularnih bolesti i Alchajmera. Iako unosi istu količinu hrane kao i njegova sestra, Dejv ima značajno veći holesterol. A treba mu verovati, jer je u jednom od svojih eksperimenata, zajedno sa sestrom koja je pristala da se tome podvrgne, posvetio značajno vreme da izjednači sve okolne uslove i da zatim zajedno sa njom redovno ide u laboratoriju, radi davanja krvi i analize uzoraka. Treba pomenuti da su i njegova sestra i otac, pritisnuti povišenim šećerom u krvi, odlučili da prihvate masnu dijetu sa niskim iznosom ugljenih hidrata (LCHF).

Na početku je Dejv bio očajan, jer je holesterol rastao bez obzira na njegov trud da ga ograniči. Razmišljao je o tome da masna ishrana možda i nije za njega, ali se ukazao jedan detalj: kada se uzdržao i gladovao, u želji da reši ovaj problem, njegov holesterol u krvi još više je porastao. Umesto da se ožalosti, sinula mu je ideja: zašto ne bih uradio i obrnutu stvar, zašto ne bih pokušao da umanjim iznos masti u krvi upravo tako što bih se prejeo masnom hranom?

Dejv je inženjer i strana mu je logika koja se uči na prirodno naučnim fakultetima. Njemu se, kao programeru koji razvija softver, činilo da je bilo koja opcija moguća, ili da se ona makar može ispitati analizom, umesto da se daju pretpostavljeni odgovori koji su u školi usvojeni učenjem biohemije napamet.

Napravio je test: prejedaće se masnom hranom u trajanju od 3 dana, nakon čega će otići na analizu krvi. Rezultat je bio kao u pretpostavci, količina holesterola u krvi je opala. Šta više, kao zakonitost, pokazalo se da prejedanje mastima uvek vodi prema snižavanju holesterola, a rezultati su posebno izraženi ako se najpre gladuje tri dana, a zatim jede masno tri dana. Tako je Dejv Feldman napravio protokol, da bi uticao na rezultate analize krvi. Na ovaj način, koristeći Dejvove savete i protokol, mnogi ljudi su kasnije popravili svoje premije za osiguranje u Australiji, odakle on dolazi, ili u Americi, jer osiguravajuća društva i dalje posmatraju holesterol kao značajan prediktor kardiovaskularnih i drugih bolesti, iako se u nauci već uveliko nazire da to nije istina. Mnoga naučna istraživanja u novije vreme pokazuju da su povišeni trigliceridi mnogo značajniji prediktor kardiovaskularnih događaja nego sam holesterol, odnosno da postoji nekoliko odnosa između parametara krvi, koji ukazuju na opasnost od bolesti, kao što su trigliceridi podeljeni sa holesterolom velike gustine (HDL), ili ukupni holesterol podeljen sa holesterolom velike gustine. Osim toga, za nastanak bolesti su važni i neki drugi pokazatelji, kao što su zapaljenjski procesi u organizmu (koji se mere C reaktivnim proteinom, CRP, ili povišeni enzimi jetre GGT), a jedan od najznačajnijih pokazatelja je stepen kalcifikacije, prisustva kalcijuma u krvnim sudovima i u samom srcu.

Ono po čemu je Dejv Feldman značajan i što ga, po mom mišljenju čini jednim od najbriljantnijih umova današnjice, je to što je on pomerio perspektivu u pogledu kretanja osnovnih biohemijskih parametara koje tipično pratimo kada vršimo analize krvi. Svojim posmatranjima objasnio je smisao prisustva masti, kao i njihov tok. Upornim merenjima, kojih je bilo 82 za 23 meseca, pokazao je jasnu pravilnost povodom unosa masti, njihovog prisustva u krvi i njihove potrošnje. Cela jednačina je objašnjena, a dijagrami koji su nastali nakon merenja kalorija poreklom od masti i visine holesterola, pokazali su pravilnost jasnu kao da se posmatra mašinerija, a ne ljudsko telo. Ovo je već samo po sebi impresivno. Savremena medicina, kao da laboratorije ne postoje i da metodi za merenje nisu uveliko postali dostupni, još uvek tvrdi da su vrednosti holesterola i triglicerida prilično stabilne, a svrha postojanja holesterola se ne komentariše. Kao u nekom religioznom svetu, kao u moralističkom okviru, holesterol je proglašen za nepoželjnu vrednost. Prema takvom gledanju na stvari, nije važno zbog čega se on nalazi u organizmu, važno je da ga bude što manje. Na takvom razmišljanju zasniva se i široka upotreba statina, lekova sa mnogim neželjenim efektima radi uticaja na holesterol i trigliceride. Uobičajeno, na postavljena pitanja, od stručnjaka, ili od lekara, dobijamo zamagljene odgovore „nije to baš tako“, ili pesničke odgovore koji govore kako je čovek misterija, ili opet tvrdnje da je sve sasvim jasno i da je sve to neko već zapisao u knjigama, što nije tačno, jer smo suočeni sa lutanjima na svakom koraku, od traženja uzroka prilikom dijagnostike, do samih tretmana koji se često menjaju. Iako se moramo složiti da čovek jeste misterija i da će, s obzirom na naše slabe kapacitete ostati tako još neko vreme, mi kod Feldmana vidimo da je „baš tako“, jer je on svoje rezultate merio više puta, na sebi i na drugim osobama, sa upadljivim potvrdama svojih hipoteza svaki put.

Sada se prisećamo Berija Maršala (Barry Marshall), australijskog doktora koji je, iznenađen što je kod svakog pacijenta obolelog od čira na želucu naišao i na mikroorganizam Helicobacter pyllori, objavio članak u stručnoj periodici dalekih 1980-ih godina, tvrdeći da je ova bakterija potencijalni uzrok čira. I njega i mnoge druge lekare zbunjivala je činjenica da je uzorak skoro stoprocentno pozitivan, što nije uobičajeno u prirodno naučnim istraživanjima. Kada pozitivan uzorak prevaziđe polovinu, već počinju da se grade velike hipoteze o pozitivnim korelacijama. A ovde je poklapanje bilo stoprocentno. To je, prema rečima samog Maršala, izgledalo kao nekakva greška. Međutim, trebalo je biti Maršal, pa pretpostaviti banalnost: ako je nešto prisutno u 100% slučajeva, onda ono možda utiče i na nastanak same bolesti. A danas je lako biti pametan, jer je bakterijsko poreklo čira na želucu deo usvojenih znanja. Za ovo otkriće, Beri Maršal dobio je Nobelovu nagradu za medicinu 2005. godine.

Slično je i sa Feldmanom, samo što Feldman nije lekar i nije integrisan u medicinsku zajednicu. On se zainteresovao za ovu tematiku na osnovu sve popularnije teme o ketogenoj dijeti u koju su uključeni i mnogi lekari sa entuzijazmom da ispitaju postojeće naučne paradigme. Ova zajednica lekara, praćena laicima koji su istovremeno i posvećeni aktivisti, počela je da pomera granice saznanja na osnovu dve stvari: preispitivanja postojeće biohemijske nauke o čoveku i korišćenja elektronskih medija kao sredstva za brzo sakupljanje informacija o fenomenima života i zdravlja. Iako socijalne mreže doprinose emotivnijem pristupu važnim temama, često čak i partizanskom navijanju za određene stavove, treba priznati i da je sadašnje stanje u medicini otuđeno od čoveka i da mu ono ne nudi rešenje za mnoga otvorena pitanja, kao što je pitanje hroničnih bolesti.

O traganju za rešenjima i o tome kako smo uhvaćeni u zamku

U vremenu kada je očigledno da nam se ograničeni resursi ubrzano troše, suočeni sa ugroženim penzionim i zdravstvenim fondovima, prirodno je da budemo motivisani da preispitamo postojeće poglede na svet, kako bismo našli alternativne načine da se odupremo slomu finansijskog sistema i osiromašenju. I gle, odjednom shvatamo da jedan veliki deo fundamentalne nauke o metabolizmu čoveka nije dobro postavljen. Priča o mastima i o holesterolu kao uzročniku kardiovaskularnih bolesti u svojoj osnovi nije istinita. Naprotiv, jedan broj politički prebojenih naučnih istraživanja prosto je kao u bujici žrtvovao suptilniji rezon 1950-ih godina prošlog veka i došao do pogrešnih zaključaka, jer je bilo potrebno umiriti javnost i delati brzo, u trenutku posle drugog svetskog rata u kojem je iznenadno povećan broj kardiovaskularnih oboljenja i naprasnih smrti. Naučna saznanja kojima su rezultirala ta velika istraživanja proglašena su za „najnovija“ i „najmodernija“ i takvo stanje ostalo je na snazi sve do početka dvehiljaditih godina. Da bi zaplet bio složeniji, značajan deo industrije i obrazovnog sistema, pre svega u prirodnim naukama, morao je da se nasloni na saznanja zvanične nauke. Stoga su se jednom stečena znanja uporno reprodukovala decenijama. Popularna kultura, pod uticajem nove etike i nove antropologije poreklom sa Istoka, praćena vegetarijanizmom, pojačala je efekte istraživanja hrane. Delovalo je kao da su se sve kockice složile: ako ne jedete masno, onda niste zdravstveno ugroženi, ali istovremeno ne jedete ni druga živa bića, što je etično i bolje kontrolišete svoje telesne strasti, te niste raspusni! Vaš sveštenik sada se mogao složiti sa vašim lekarom, a porodica, novine i obrazovni sistem samo su se mirno saglasili sa ovim konstatacijama. Vaša partnerka/partner sada su mogli da vas prekore: „Opet jedeš masno! Pazi na srce!“ i da pojačaju svoju kontrolu nad vama, kontrolišući hranu koju jedete, a onda, sledstveno i vaše osećanje krivice, uprkos tome što vam se od tog masnog komada ništa nije moglo desiti.

Već je intuitivno jasno da vam se od nečega što se danas, na osnovu usvojenog diskursa naziva „crvenim mesom“ ništa ne može desiti. Pa ipak, postoji to uporno osećanje moralne krivice i stida ako jedemo takvu hranu. Ovaj odnos nema utemeljenje u nauci, već u religiji i deo je suptilnih kontrola vašeg života kroz kontrolu hrane. Ne treba sumnjati da je hrana koja nije masna uglavnom jeftinija. Zapravo, ono što ima veću kalorijsku moć, uglavnom je i skuplje. Ova konstatacija odnosi se i na proste ugljenje hidrate, odnosno na luksuznu konfekciju slatkiša, ali samo kada su vešto upakovani sa mastima u premijum proizvode. Ova konstatacija odnosi se i na alkohol.

Ako želite da se uzdržavate od telesnih strasti, treba to da činite, ali nemojte misliti da su se „sve kockice poređale“, jer nisu. Uzdržavanjem od masti i od mesa, vi se najčešće uzdržavate i od zdravlja. Ovo je razlog zbog kojega su i postovi u crkvi periodični, a ne neprestani. Rukovođena vekovnim iskustvom, crkva posmatra ishranu kao deo jednog složenog procesa kruženja, u okvirima kalendara.

Mogućnost za rešenje je u razmeni saznanja putem socijalnih mreža

A u najnovije vreme, desilo se nekoliko fundamentalnih promena u nauci i u svakodnevnom životu. Jedna od tih promena je veoma uvećana sposobnost da među sobom komuniciramo. Takođe, donekle su se rasprostranile, pa i pojeftinile dijagnostičke metode. Svakome je danas dostupno da jednom godišnje ode kod lekara, ili u specijalizovanu laboratoriju i da pogleda osnovne analize krvi. Ne morate biti Dejv Feldman da biste se povremeno kontrolisali. A Dejv je samo iskoristio povoljnost svojeg položaja: dobro stojeći programer iz Australije, sa bazom u Americi, koji se ne miri sa stereotipnim pogledom na stvarnost, već želi da je ispita i proveri, imao je i novčane resurse i tehnološko znanje kojim se pomogao da uđe u istraživanje kakvo bi do pre samo par godina bilo nemoguće. Međutim, novac nije suština ovog primera. I Dejv se u jednom trenutku oslonio na pomoć laboratorije koja mu je donirala novac za analize, ne mešajući se u svrhu i metod pretraga. Ono što je Dejvu najviše pomoglo je razvoj infrastrukture, interneta i modernih informatičkih medija koji su ga povezali sa krugom lekara, ali i istomišljenika koji praktikuju ketogenu dijetu. Informatički spretan, on je napravio svoju veb stranicu na kojoj je izložio svoj slučaj i pomogao drugima da izlože svoje. Na Dejvovoj stranici, nazvanoj „Holesterolski kod“ (Cholesterol Code, www.cholesterolcode.com), bila je otvorena mogućnost da se unesu vlastiti podaci i da ti podaci uđu u statistiku koja formira krupniju sliku priloženih podataka. U ovom trenutku, on eksperimentiše sa drugom vrstom podatka, tzv. „preostalim holesterolom“.

Ovaj oblik uduživanja radi provere hipoteza daleko je od nauke, ali ukazuje na mogućnost da se izvedu naučna istraživanja širokih razmera. Dejv Feldman upravo testira nove indekse i kalkuliše rizike za bolesti, testirajući svoje hipoteze, ali ne previše ozbiljno. Svi treba da znaju da je ova vrsta igre i dalje igra laika sa nepoznatim, iako ona u ovom trenutku deluje veoma optimistično.

Feldman je više puta ponovio isti rezultat: podizanjem unosa masti, oborio je prisustvo holesterola u organizmu. Njegova rođena sestra, učestvovala je u ranije pomenutoj proveri, u kojoj je jela isti broj kalorija kao i brat i hranu istih svojstava i njen holesterol nije bio tako visok kao njegov. Ono što je, međutim bilo jasno, jeste da su krive holesterola i triglicerida u krvi kod brata i sestre u tom eksperimentu bile istovetne. Prirodno, materija i energija ne mogu da nestanu, one se samo razmenjuju, a organizam radi kao savršena mašina, jedino što ispoljava različitost u detaljima.

Značaj holesterola kao pokazatelja kardiovaskularnog rizika

Ovde je jasno da treba razdvojiti dve stvari. Jedno je količina lipoproteina u krvi, koji su kod glavnog junaka ove priče povišeni. Drugo je mogućnost da se oboli od kardiovaskularnih oboljenja. Izuzev velikog iznosa holesterola u krvi, Dejv se osećao odlično i to, kako sam kaže, bolje nego ikada u životu, uključujući i detinjstvo. To je i iskustvo pisca ovih redova. Da li je zaista moguće da je nivo holesterola u našoj krvi presudan za naše zdravlje, ako se svi ostali pokazatelji nađu u zoni poželjnih vrednosti. Ponavljam da studije PURE i HUNT koje su veoma sveže i veoma sveobuhvatne u dugom nizu godina potvrđuju da konzumacija zasićenih masti nije štetna za kardiovaskularno zdravlje. Sasvim je moguće da je savremena medicina, u najboljoj nameri, precenila značaj holesterola kao pokazatelja zdravlja.

Kada se posmatra smisao takozvanog „lošeg“ holesterola, LDL-a koji se nalazi u našoj krvi, pada u oči da je on prenosilac energije. Feldman tvrdi, oslonjen na nauku biohemije, da LDL pre svega prenosi trigliceride, kako bi ih rasporedio svugde gde za njima ima potrebe, kao za energentom. Iz ideje o upotrebi triglicerida kao energenta proističe i objašnjenje veoma niskog nivoa triglicerida u krvi osoba na ketogenoj dijeti i na dijetama sa visokim iznosom masti, a niskim iznosima ugljenih hidrata. To je univerzalno zapažanje: ne možete istovremeno raditi na mastima, oslanjati se na ketozu, proces stvaranja energije razlaganjem masti i imati previše masti u krvi. Ovaj proces, prema Dejvovom objašnjenju ima i drugu stranu: u česticama LDL-a nalaze se trigliceridi i oni putuju spakovani u proteinsko pakovanje, da bi bili ostavljeni tamo gde je potreba organizma najveća. Zaista: LDL su lipoproteini u koje se pakuju trigliceridi. Ova skraćenica potiče od engleskog jezika, „Low Density Lipoproteins“, „lipoproteini male gustine“. U ovaj proteinski omotač pakuju se ne samo trigliceridi, nego i određeni vitamini koji su rastvorljivi u mastima, kao što su A i D, a u njima se nalazi i još sitniji holesterol (VLDL, Very low density lipoprotein). Jedan važan mehanizam je da jetra emituje LDL čestice kada je organizam izložen gladovanju i kada su mu masti i hrana uskraćeni.

Svrha holesterola je u distribuciji energije u organizmu i naš jedini zadatak je da tu energiju što efikasnije iskoristimo.

Jedan čovek može promeniti tok nauke

Feldman je pokušao da eksperimentiše i sa hranom bogatom ugljenim hidratima. Rezultat je ponovo bio odličan: uspeo je da snizi vrednost holesterola na životni minimum! Međutim, ovaj uspeh nije bio značajno bolji od onoga koji je postigao koristeći svoj protokol, pa nije ni bilo razloga da napusti masnu hranu. Pošto je ceo svoj eksperiment započeo prelaskom na masnu dijetu početkom 2016. godine, kao posledica ulaska u stanje predijabetesa (njegov HbA1C, prema vlastitom svedočenju bio je 8%, iako je poželjno da bude niži od 5.5%), on se izbegavanjem ugljenih hidrata oslobodio velike opasnosti od visokog šećera, visokog insulina i preuranjenog propadanja kardiovaskularnog sistema. Mnogi testovi koje je poslednjih godina radio ustanovili su da je njegov rizik od oboljevanja diskretno umanjen, a provera kalcifikacije srca i krvnih sudova pokazala je da je kod njega kalcifikacija ravna nuli, baš kao što su pokazatelji zapaljenjskih procesa izuzetno niski.

Dakle, što se više masnog jede, sve je manje holesterola u samoj krvi, jer ga jetra ne emituje strahujući od gladi ostalih ćelija kojima služi u telu. Fenomen inverzije unosa masti putem hrane i izmerene količine holesterola u krvi, iskorišćen za smanjenje ovog indikatora u analizi, nazvan je „Feldmanov protokol“.

Međutim, priča o pasioniranom testiranju krvi u toku koje su otkriveni neočekivani uvidi, pokazuje kako je danas i običnom, inteligentnom i posvećenom čoveku moguće ući u svet nauke i doprinosa civilizaciji kroz otkrivanje nepoznatih i neočekivanih fenomena.

Ovo je fundamentalno. Moderna nauka, oslonjena na institute i ogromna kohortna istraživanja može se korigovati solidnim ličnim posmatranjima i aktivizmom pojedinaca. Udruživanje putem društvenih mreža na internetu može otvoriti put i za udruživanje radi napretka znanja i uzajamne pomoći, ne samo radi zabave, emotivnih i ekonomskih ciljeva.

Ko zna šta nas još čeka?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *