Doktor Bernstin (Richard Bernstein) ne ostavlja mnogo prostora za diskusiju. Dijabetičar tipa 1 od dvanaeste godine života, oslonjen na opit, školovani inženjer čiji je drugi život započeo u 45 godini života, upisivanjem studija medicine, on je neumorno ispitivao dejstvo različitih oblika ishrane na balans šećera u krvi. Njegova ocena je jasna: šećeri su neprijatelj dijabetičara i treba ih svesti na malu meru u svakodnevnoj ishrani, kako bi se izbegle komplikacije nestabilnog šećera koji može biti gori i od stabilno povišene glukoze. Besmisleno je prepuštati se kolebanjima vrednosti šećera i stoga je za dijabetičare tipa 1 najjednostavnije rešenje smanjenje ugljenih hidrata u ishrani, uz upotrebu insulina.
Originalni, metodičan i detaljan pristup dr Bernstina koji je stekao veliku popularnost u Sjedinjenim Državama, ali i širom sveta, treba sprovoditi isključivo uz savet i podršku lekara, a naravno i dijetetičara i tada on može dati velike rezultate.
Ovaj video je edukativnog karaktera i ne predstavlja savet za lečenje.
Category: Zdravlje
Medicina, lečenje, prevencija, negovanje zdravlja i dobre energije
Doktor Erik Vestman: Uvod u ketogenu dijetu
Priloženi video jedno je od najboljih svedočanstava o dijeti sa malom količinom ugljenih hidrata i velikom količinom masti na koja sam naišao u toku svoje troipogodišnje zainteresovanosti za masnu dijetu.
Na Klinici životnog stila Univerziteta Djuk u Duramu, u Severnoj Karolini, doktor Erik Vestman, jedna od velikih zvezda novog talasa masne dijete, obraća se svojim pacijentima i daje im neposredne instrukcije kako da započnu novi oblik ishrane. On u ovom materijalu iz 2011. godine objašnjava i neke metaboličke aspekte drugačije ishrane, govoreći da je ovde reč o legitimnoj mogućnosti, a ne o eksperimentalnom pristupu. U jednom trenutku žali se da i lekarima mora da objašnjava da je reč o naučno utvrđenoj mogućnosti. Redovno izlaže na skupovima LCHF (Low Carb High Fat) zajednice u Americi, ali i širom sveta.
Doktor Vestman ima niz naučnih radova i objavljenih knjiga i značajnih funkcija u savremenoj američkoj medicini posvećenoj tretmanu gojaznosti i metaboličkih problema:
– Direktor Djuk Klinike životnog stila
– Vanredni profesor medicine Univerziteta Djuk u Duramu, Severna Karolina
– Direktor kursa medicinske kontrole gojaznošću
– Predsedavajući u Udruženju medicine gojaznosti
– Član udruženja za gojaznost
– Urednik „Gojaznost, procena i osnove tretmana“
– Autor knjige „Novi Atkins za nove vas“
Kao i svaki put, moram da naglasim da je ovaj video materijal postavljen isključivo u obrazovnu svrhu i da je za ispravljanje zdravstvenih problema neophodan kontakt sa lekarom.
Gladovanje doktora Fanga
Doktor Džejson Fang (Jason Fung) je jedan od najnadahnutijih propovednika gladovanja u savremenom medicinskom tretmanu dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja, kao što je gojaznost. Ovde prilažem početak njegovog predavanja, koji sam preveo i u kojem on govori o dva mita, odnosno o dve laži koje prate naš moderni pogled na šećernu bolest.
Prvi je da je dijabetes hronična, ireverzibilna i progresivna bolest, a drugi da je snižavanje šećera u krvi glavni cilj terapije.
Doktor Fang radi na svojoj klinici u Torontu, u Kanadi i tretira pacijente dijetetski. On je internista, nefrolog koji je obrazovan u okviru klasičnog obrazovnog sistema i koji je otkrio da svojim pacijentima često više može pomoći savetima o ishrani nego tretmanom insulinom i lekovima. Povremeno uzdržanje od hrane, za neke ljude je najbolji tretman. Jer, prema njegovom mišljenju, naš osnovni problem nije visok šećer u krvi, već izgubljena senzitivnost insulina koju treba vratiti u početno stanje, umesto da se neprestano povećavaju doze spolja unesenog hormona.
Gladovanje je izvanredan pristup lečenju, ako se sprovede pod nadzorom kvalifikovanog lekara i ne treba ga preduzimati na svoju ruku i bez dobre pripreme.
Ali, ako vam se omakne da se na neko vreme uzdržite od jela, setite se da su to radili i naši preci i mnogi veliki ljudi u istoriji, što voljno, što nevoljno i da ih je to samo učinilo čvrstim i jakim. Ništa nam se neće desiti, ako se ponekad uzdržimo od hrane.
Pogledajte kakvi su argumenti doktora Fanga.
Da li je rak metabolička bolest?
Tomas Sejfrid (Thomas Seyfried), profesor biologije na Univerzitetu u Bostonu (Boston College) neumorno iznosi podatke koji ukazuju na to da je rak metabolička, a ne genetska bolest. On se oslanja na naučna istraživanja koja su pokazala da ćelije sa ubačenim onkogenim jezgrom prestaju da budu kancer i nastavljaju svoju funkciju, ako je citoplazma, unutarćelijska tečnost, zdrava. Preciznije, kada se kancerozno jezgro ćelije sa takvim DNK ubaci u zdravu ćeliju, ona nastavlja da radi kao i pre i ne postaje kancerogena.
I obrnuto: ćelije postaju kancerogene, ako se u njih ubaci kancerozna ćelijska tečnost, sa mitohondrijama iz obolelih ćelija, uprkos tome što je jezgro genetski ispravno. Jedna od pretpostavki kaže da štetne mitohondrije, ili preciznije, bolestan ambijent, utiče na nastanak kancera, a ne informacije sadržane u DNK ćelijskog jezgra.
To je veliki udarac za verovanje da kancer potiče od gena, ali je uteha u tome što je na ovu tešku bolest moguće uticati metaboličkom terapijom. Kao mogući tretman, profesor Sejfrid iznosi kombinaciju gladovanja sa ketogenom dijetom i tretmane hiperbaričnom komorom, radi toga što je kiseonik toksičan za kancerogene ćelije. Takođe, on govori i o upotrebi leka za ranu fazu šećerne bolesti Metformina (koji se prodaje i kao „Glukofaž“), kako bi se metabolizam glukoze smirio i dodatno oduzela hrana kancerogenim ćelijama. One se, naime, najvećim delom koriste glukozom u svojoj ishrani i u 80 – 90% slučajeva ne mogu da proizvode energiju od masti (ketona), upravo zato što su oštećene. Profesor Sejfrid pretpostavlja da su ćelije kancera upravo slabije od običnih ćelija i da ih kroz metaboličku terapiju treba izložiti dodatnom stresu koji ogromna većina preostalih, zdravih ćelija može pretrpeti.
On predlaže i inhibitore aminokiseline glutamina, zato što pojedine forme kancera, u nedostatku šećera, pribegavaju ovom izvoru energije.
Profesor Tomas Sejfrid je konvencionalno obrazovani lekar sa velikim istraživačkim iskustvom i renomeom u naučnoj zajednici. On nije marginalac koji se bori da dobije pozornicu, kako bi govorio i lečio svoj narcizam. On je dobar lekar-istraživač u svakom smislu te reči, mada njegove preporuke nisu dovoljno prihvaćene u konzervativnoj lekarskoj i farmakološkoj javnosti.
Profesor Sejfrid se u svojim radovima oslanja na istraživanja nemačkog lekara Otoa Varburga (Oto Warburg) koji je za teoriju o oštećenom respiratornom sistemu mitohondrija u kancerogenim ćelijama (po njemu se to i naziva Varburgov efekat) dobio Nobelovu nagradu 1931. godine. Delo Otoa Varburga nije prevaziđeno. Ono je samo potisnuto. To je dobro zaslužena Nobelova nagrada, a on je nepravedno zaboravljen.
Ovaj pristup jasno pokazuje da je tvrdnja o genima kao isključivom gospodaru naših života neistinita. Takva igra, sa tumačenjem života kroz prizmu gena, isprazna je i surova. Na nju se oslanja jedan široki krug tržišnih igrača, čiji interes nije isključivo u blagostanju pacijenata, već i u maksimizaciji profita. Kao interesantan primer, može se pogledati amputacija dojke koju su preventivno počele da preduzimaju neke ličnosti iz javnog života (Anđelina Džoli) samo zato što je ustanovljeno da imaju kancerogene gene.
Naše mogućnosti za intervenciju su ogromne i naša sposobnost da se odbranimo od različitih iskušenja velika. Ništa nije zakovano u mračnom sudbinskom zapisu skrivenom u ćelijskom jezgru i u DNK. Na to ukazuju istraživanja profesora Sejfrida u kojima on ispituje mogućnosti dijetetskih (gladovanje i ketogena dijeta), neinvazivnih metaboličkih (metformin, inhibitori glutamina) i ambijentalnih (hiperbarična komora, redukcija stresa) intervencija.
To, naravno i našu odgovornost za vlastito zdravlje i zdravlje naših bližnjih čini većom.
Na slici su prikazani ishodi, u zavisnosti od statusa ćelije. Fotografija je zabeleženi snimak ekrana sa predavanja prof. Sejfrida na Jutjubu.
1. zdrava ćelija sa zdravom ćelijskom tečnošću,
2. bolesna ćelija sa bolesnom citoplazmom (ćelija raka),
3. zdrava ćelija, uprkos ubačenom bolesnom jezgru i
4. bolesna ćelija, u koju je ubačeno zdravo jezgro, sa obolelom ćelijskom tečnošću, koja ostaje kancerogena, ili se gasi i propada.
Ova objava ne predstavlja savet za lečenje koje mogu izvoditi jedino obučeni lekari, ali predstavlja prikaz jednog alternativnog metoda koji je već pokazao rezultate u praksi.
Peptidi specifični za kolagen pomažu da se poveća gustina kostiju kod postmenopauzalnih žena
Priloženim istraživanjem postmenopauzalnih žena u Nemačkoj, Odeljenja za nutricionizam, Instituta za sport i sportske nauke Univerziteta u Frajburgu objavljenog 2018. godine, pokazano je da je moguće uticati na povećanje gustine kostiju, nasuprot uobičajenom verovanju da je gubitak gustine kostiju nepovratan proces. Uzorak je bio sastavljen od 131 žene, populacija je podeljena na dve grupe, od kojih je jedna dobijala placebo, a druga specifične peptide kolagena (SPK), pet grama dnevno, u trajanju od dvanaest meseci. Studiju je dovršilo 102 žene. Na kraju ovog perioda, grupa koja je uzimala kolagen, pokazala je povećanje gustine kostiju na vratu femora, tj. na vratu butne kosti i kod pršljenova, na kičmi. Takođe, markeri izgradnje kostiju bili su dosledno povećani, a markeri razgradnje umanjeni kod žena koje su primale specifične peptide kolagena.
Razlika između peptidne i placebo grupe na kraju perioda od dvanaest meseci bila je oko 4-5% kod butne kosti, a oko 7% na kičmenim pršljenovima u korist peptidne grupe. To je prilično ubedljivo. Takođe, iako izuzetno skup, takav proizvod postoji kod nas (Srbija) u apotekama. Obe ove stvari je izuzetno korisno znati i mogu se praktično primeniti sa znatnim efektima.
Moram da dodam još jedan komentar, radi naivnih osoba koje govore: „Tako je, moja baba je kuvala supicu s kostima!“ Ove dve stvarnosti nisu jednake. U prilogu je naučno istraživanje sa specifičnim dozama kvalitetnog peptidnog suplementa, a ne supica s kostima. Voleo bih da vidim da ovakve efekte neko postigne sa supicom, ili masnom ribom. Naravno, volim i supicu i masnu ribu i često ih jedem, mada divergiranje na razgovor o supici s kostima može da odvrati pažnju od veoma oštre poente priloženog teksta. Pouka: ako se kljukate kalcijumom, na krivom ste tragu. Kalcifikacija i inače nije na dobrom glasu prilikom suplementacije u ishrani i lečenju. Bolja je prirodna hrana. Nije ni kolagen (specifični peptidi kolagena) baš idealne reputacije, ali je ovo istraživanje pokazalo da suplementacija sa samo pet grama dnevno popravlja stanje kostiju koje bi, iskustvo kaže, naprotiv, trebalo zakonito da propadaju sa starenjem. Signal koji dajemo svojem telu značajan je koliko i materijal koji u njega sipamo, a najbolje je kada se sve dovede u harmoniju.