Crtica iz Njujork Tajmsa o borbi za majčino mleko u SZO

Kakve veze ima vojna pomoć sa majčinim mlekom?

Da nisam pročitao u Njujork Tajmsu, mislio bih da je u pitanju jeftina propaganda. Na početku priče ovog uglednog američkog dnevnog lista, Rusija interveniše kako bi zaštitila interese svetske odojčadi i njihovih majki, boreći se protiv zahuktale američke administracije koja podržava krupni kapital.

Ovo je izvanredna storija o tome kako je ponekad jednostavno biti krupni kapitalista i kako su neistinite tvrdnje da je privatni interes pokretač svih dobrih stvari u svetu. Jasno je koliko je lako biti veliki privrednik, ako vas podržava moćna administracija najmoćnije zemlje sveta. Oni koji su govorili o modernoj tržišnoj ekonomiji i nepristrasnosti njenih zakona i o „nevidljivoj ruci“ koja sve reguliše, neka zaćute sada…

Ovog proleća u Ženevi sazvana je skupština Svetske Zdravstvene Organizacije u kojoj je pripremljena rezolucija koja je trebalo da istakne majčino mleko kao najzdraviju hranu za decu i da podstakne države da ograniče upotrebu mlečnih formula koje proizvode kompanije.

Međutim, rezolucija je naišla na kritiku američke strane koja je pokušala da razvodnji njen jezik, štiteći interese privatnih kompanija. Kada u tome nisu uspeli, počeli su da vrše pritiske na pojedinačne države kako bi one odustale od podrške rezoluciji. Pritisak na Ekvador bio je bestidan: delegaciji su saopštili da će Ekvadoru biti uskraćena vojna pomoć, ako budu podržali rezoluciju o majčinom mleku. Više od dvanaest zemalja bilo je izloženo ovakvom pritisku SAD, a ponajviše zemlje iz Latinske Amerike.

Na kraju su američki napori bili neuspešni. U igru je odlučno uletela ruska strana kojoj se Amerikanci nisu suprotstavili.

Zvaničan izgovor američke strane glasio je da oni zastupaju interese majki koje nemaju dovoljno mleka. Mora, navodno, neko da stane i na njihovu stranu, a upravo one koriste to što se naziva „formulama“. Bolna je istina, međutim, da se formule ove vrste prodaju pretežno majkama u zemljama u razvoju, dok se u razvijenim zemljama profiti postepeno smanjuju, zbog porasta svesti o ovom pitanju. Ova industrija godišnje je vredna oko 70 milijardi dolara.

SAD su najveći pojedinačni doprinosilac Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji. Oko 845 miliona dolara, ili 15% ukupnog budžeta SZO dolazi od Amerike. Valjda je red, neko misli, da onda oni i zapovedaju i promovišu profitne interese kako im je zgodno. Ako je ovaj izveštaj istinit, onda je veliki novac koji je uložen u SZO lako povratiti, ali ne u ruke države, već u ruke privatnog kapitala. Dovoljno je samo imati pristup preporukama o ishrani, ovoga puta o ishrani odojčadi. Sedamdeset milijardi je u pitanju.

U toku istog ovog susreta, SAD su uspele da uklone izjavu koja je zahtevala da se uvedu porezi na gazirana slatka pića, u jeku epidemije dijabetesa i metaboličkih bolesti.

Amerika je takođe insistirala da se ograniče prava siromašnih zemalja za upotrebu spasonosnih lekova kojima ističe patentno pravo.

U svim ovim stavovima, tekuća administracija predsednika Trampa podržala je interese industrije.

Na kraju je američka delegacija uspela iz rezolucije da izbaci rečenicu kojom je SZO pozvana da pruži tehničku pomoć državama koje žele da zaustave „neodgovarajuću promociju namirnica za odojčad i malu decu“.

Studija iz 2016, objavljena u časopisu Lanset (The Lancet) pokazala je da bi ishrana dojenjem sprečila 800.000 dečijih smrti i 20.000 smrti majki širom sveta i uštedela oko 300 milijardi dolara na osnovu smanjenih zdravstvenih izdataka. Univerzalno dojenje rezultuje smanjenim brojem infekcija, povećanom inteligencijom deteta, verovatnom zaštitom od gojaznosti i dijabetesa, kao i prevencijom kancera kod majki.

Primer Njujork Tajmsa govori o novinarskoj časti u Americi koja nije nestala i koja i dalje osvetljava važne teme ostatku sveta.

https://www.nytimes.com/2018/07/08/health/world-health-breastfeeding-ecuador-trump.html

Doktor Bernstin: Kritika dijete Američke asocijacije za dijabetes

Doktor Bernstin (Richard Bernstein) ne ostavlja mnogo prostora za diskusiju. Dijabetičar tipa 1 od dvanaeste godine života, oslonjen na opit, školovani inženjer čiji je drugi život započeo u 45 godini života, upisivanjem studija medicine, on je neumorno ispitivao dejstvo različitih oblika ishrane na balans šećera u krvi. Njegova ocena je jasna: šećeri su neprijatelj dijabetičara i treba ih svesti na malu meru u svakodnevnoj ishrani, kako bi se izbegle komplikacije nestabilnog šećera koji može biti gori i od stabilno povišene glukoze. Besmisleno je prepuštati se kolebanjima vrednosti šećera i stoga je za dijabetičare tipa 1 najjednostavnije rešenje smanjenje ugljenih hidrata u ishrani, uz upotrebu insulina.
Originalni, metodičan i detaljan pristup dr Bernstina koji je stekao veliku popularnost u Sjedinjenim Državama treba sprovoditi isključivo uz savet i podršku lekara, a naravno i dijetetičara i tada on može dati velike rezultate.
Ovaj video je edukativnog karaktera i ne predstavlja savet za lečenje.

Gladovanje doktora Fanga

Doktor Džejson Fang (Jason Fung) je jedan od najnadahnutijih propovednika gladovanja u savremenom medicinskom tretmanu dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja, kao što je gojaznost. Ovde prilažem početak njegovog predavanja, koji sam preveo i u kojem on govori o dva mita, odnosno o dve laži koje prate naš moderni pogled na šećernu bolest.

Prvi je da je dijabetes hronična, ireverzibilna i progresivna bolest, a drugi da je snižavanje šećera u krvi glavni cilj terapije.

Doktor Fang radi na svojoj klinici u Torontu, u Kanadi i tretira pacijente dijetetski. On je internista, nefrolog koji je obrazovan u okviru klasičnog obrazovnog sistema i koji je otkrio da svojim pacijentima često više može pomoći savetima o ishrani nego tretmanom insulinom i lekovima. Povremeno uzdržanje od hrane, za neke ljude je najbolji tretman. Jer, prema njegovom mišljenju, naš osnovni problem nije visok šećer u krvi, već izgubljena senzitivnost insulina koju treba vratiti u početno stanje, umesto da se neprestano povećavaju doze spolja unesenog hormona.

Gladovanje je izvanredan pristup lečenju, ako se sprovede pod nadzorom kvalifikovanog lekara i ne treba ga preduzimati na svoju ruku i bez dobre pripreme.

Ali, ako vam se omakne da se na neko vreme uzdržite od jela, setite se da su to radili i naši preci i mnogi veliki ljudi u istoriji, što voljno, što nevoljno i da ih je to samo učinilo čvrstim i jakim. Ništa nam se neće desiti, ako se ponekad uzdržimo od hrane.

Pogledajte kakvi su argumenti doktora Fanga.

Nora Gedgaudas: Centralna uloga dijetetskih masti u izgradnji mozga čoveka

Glukoza, ugljeni hidrati, trebalo je da budu pomoćno gorivo za naš organizam, a ne mast, tvrdi Nora Gedgaudas, pozivajući se na modernu nauku i na posmatranja čoveka kroz istoriju i kulture.

Preveo sam ovaj kratak segment njenog predavanja „Primalne masne glave: Centralna uloga dijetetskih masti u izgradnji mozga čoveka“ (Primal Fat Heads: Central Role of Dietary Fats in Forging the Human Brain) i postavio taj prevod na Jutjub stranici Etike i dijetetike. Ovaj skraćeni i prevedeni materijal deo je jednog dužeg predavanja.

Nora je dijetetičar i fid bek terapeut. Jedan značajan period mladosti provela je kao deo naučne ekspedicije, posmatrajući vukove na severu Kanade. Tada je otkrila i značaj masti u ishrani, tražeći način da izdrži teške uslove u prirodi, nekoliko stotina kilometara udaljena od najbližeg sela.

Danas često nastupa na javnim naučnim i popularnim skupovima, zastupajući svakodnevne i terapeutske vrednosti masne ishrane.

„Naša inteligencija takođe je povezana sa našim jedinstvenim sastavom mozga. A to mora ponovo biti naglašeno, mozak je sastavljen od onoga što izaberemo za jelo. Ako DHA nije u vašoj ishrani, narode, nije ni u vašem mozgu,“ kaže Nora Gedgaudas na svom izvanrednom predavanju o ulozi masti u izgradnji ljudskog mozga. DHA (dokozaheksaenoična kiselina) je, naravno, omega tri masna kiselina koja je suštinska za građu mozga i osim u majčinom mleku, koje nas dočekuje kao prva hrana kada se pojavimo na ovom svetu, nalazi se i u proizvodima od ribe i drugim plodovima mora koji su uglavnom životinjskog porekla.

Sada se može videti da je kromanjonac, koji pripada istoj vrsti, homo sapiensu, kao i mi, to jest, današnji čovek, imao veću zapreminu mozga (i težinu: 1550g) nego mi danas (1350g). Iako jedna grupa naučnika pokušava da kaže kako je današnji mozak na neki način sofistikovaniji i da je manji, ali da ima bolje algoritme, ispostavlja se da su to prilično neutemeljene tvrdnje. Kromanjonac je, pre agrokulturne revolucije, imao veći i sposobniji mozak. Veličina je bitna, kaže Nora.

Teško je pomiriti se sa ovim saznanjem. Razmislimo malo o tome. Neka se ovaj uvid slegne. Kromanjonac je imao veću zapreminu mozga od današnjeg čoveka! To je pre svega posledica njegove ishrane, mada je nesumnjivo i posledica njegovog životnog stila.

A kada je otkriveno da od fermentisanih namirnica možemo još i napraviti pivo, kocka je bačena! Danas, na osnovu toga, pored ostalog, jesmo glupi, ali smo makar pokorni, Nora kaže u jetkoj ironiji.

Mi danas živimo u obmani, namećući velikom broju ljudi ishranu koja im ne odgovara i uslovljavamo ih da se ne usude da probaju masniju hranu. A masnija hrana bila je osnovica ishrane homo sapijensa pre agrokulturne revolucije. Čovek je imao samo desetak poslednjih hiljada godina da se navikne na žitarice, a čitavu prethodnu epohu hranio se masnom hranom životinjskog porekla. Prelazak na agrokulturu i žitarice skratio mu je život na pola, suprotno uobičajenim predrasudama o nekakvom produženju života sa počecima agrokulture, a fizički antropolozi sa lakoćom vide razliku između čvstih i zdravih kostiju ljudi pre agrokulturne revolucije i slabih i krtih, sitnijih kostiju i vilica punih oštećenih i izgubljenih zuba homo sapijensa, posle prelaska na žitarice i na biljne kulture.

Kao vrsta smo jedinstveni i po tome što nam u procesu glikacije, pod uticajem ekscesivne glukoze mozgovi ubrzano propadaju sa starenjem, što nije slučaj ni sa jednom životinjskom vrstom sa kojom bismo se mogli uporediti.

Ne postoji „povezanost“ između duše i tela. To je jedinstven fenomen. Oni su jedno. Um i duša su deo istovetnog sistema sa telom i treba im ponuditi ono što ih hrani i čini zdravima.

Peptidi specifični za kolagen pomažu da se poveća gustina kostiju kod postmenopauzalnih žena

Priloženim istraživanjem postmenopauzalnih žena u Nemačkoj, Odeljenja za nutricionizam, Instituta za sport i sportske nauke Univerziteta u Frajburgu objavljenog 2018. godine, pokazano je da je moguće uticati na povećanje gustine kostiju, nasuprot uobičajenom verovanju da je gubitak gustine kostiju nepovratan proces. Uzorak je bio sastavljen od 131 žene, populacija je podeljena na dve grupe, od kojih je jedna dobijala placebo, a druga specifične peptide kolagena (SPK), pet grama dnevno, u trajanju od dvanaest meseci. Studiju je dovršilo 102 žene. Na kraju ovog perioda, grupa koja je uzimala kolagen, pokazala je povećanje gustine kostiju na vratu femora, tj. na vratu butne kosti i kod pršljenova, na kičmi. Takođe, markeri izgradnje kostiju bili su dosledno povećani, a markeri razgradnje umanjeni kod žena koje su primale specifične peptide kolagena.

Razlika između peptidne i placebo grupe na kraju perioda od dvanaest meseci bila je oko 4-5% kod butne kosti, a oko 7% na kičmenim pršljenovima u korist peptidne grupe. To je prilično ubedljivo. Takođe, iako izuzetno skup, takav proizvod postoji kod nas (Srbija) u apotekama. Obe ove stvari je izuzetno korisno znati i mogu se praktično primeniti sa znatnim efektima.

Moram da dodam još jedan komentar, radi naivnih osoba koje govore: „Tako je, moja baba je kuvala supicu s kostima!“ Ove dve stvarnosti nisu jednake. U prilogu je naučno istraživanje sa specifičnim dozama kvalitetnog peptidnog suplementa, a ne supica s kostima. Voleo bih da vidim da ovakve efekte neko postigne sa supicom, ili masnom ribom. Naravno, volim i supicu i masnu ribu i često ih jedem, mada divergiranje na razgovor o supici s kostima može da odvrati pažnju od veoma oštre poente priloženog teksta. Pouka: ako se kljukate kalcijumom, na krivom ste tragu. Kalcifikacija i inače nije na dobrom glasu prilikom suplementacije u ishrani i lečenju. Bolja je prirodna hrana. Nije ni kolagen (specifični peptidi kolagena) baš idealne reputacije, ali je ovo istraživanje pokazalo da suplementacija sa samo pet grama dnevno popravlja stanje kostiju koje bi, iskustvo kaže, naprotiv, trebalo zakonito da propadaju sa starenjem. Signal koji dajemo svojem telu značajan je koliko i materijal koji u njega sipamo, a najbolje je kada se sve dovede u harmoniju.

http://www.mdpi.com/2072-6643/10/1/97/htm