Šta znači LCHF?

LCHF, ili MUMM – terminološko određenje

LCHF je popularni naziv za ishranu sa niskim sadržajem ugljenih hidrata na engleskom jeziku. Low Carb High Fat, u prevodu to je “Malo ugljenih hidrata, mnogo masti”, dakle, skraćenica na srpskom jeziku bila bi MUMM, ili MUHMM.

Ovaj oblik ishrane nosi generičko ime, te je njegovo značenje neprecizno, svako može imati svoju ideju o tome šta znači “malo”, ili “mnogo” nečega.

Međutim, ako pogledamo najintenzivniji oblik MUMM dijete, ketogenu dijetu, videćemo da ona podrazumeva do 20 grama ugljenih hidrata dnevno, a kod pojedinih slučajeva još i manje, jer se koristi kao terapeutsko sredstvo kod teško obolelih od epilepsije, kod šećeraša, ili kod osoba koje nastoje da smanje težinu.

Nije dovoljno samo da se smanji unos ugljenih hidrata, već je važno i da se taj unos rasporedi i da se za jedan obrok ne unese previše. U slučajevima lečenih osoba može se praktično osetiti prag senzitivnosti, jer se on ponajviše ispoljava kroz pogoršanje zdravstvenog stanja, ili kroz simptome umora, drhtavice, slabosti i sl. Hrana nije samo energija, ona je i signal, te je za nas važno da imamo energije i da uputimo prave signale svakom delu svoga tela, kako bi se ono pravilno razvijalo, isceljivalo i obnavljalo i ostajalo u dobroj formi.

Jedan od poznatih primera za upotrebu ketogene dijete uz korišćenje simptoma kao instrumenta za procenu vlastitog stanja je slučaj Endrjua Skarboroua (Andrew Scarborough) iz Velike Britanije koji je oboleo od (na prvi pogled, to jest sa stanovišta usvojenog naučnog pogleda na ovu bolest) neizlečivog kancera mozga, veoma agresivnog glioblastoma koji se najpre manifestovao kroz epileptične napade. Pošto su lekari utvrdili da ne mogu da mu pomognu, zbog metastaza i nepristupačne lokacije tumora u mozgu, Endrju je ostavljen da se simptomatski leči, dok ga bolest ne savlada.

Endrju je tada pristupio ketogenoj dijeti koja je na njega imala izuzetno povoljan uticaj: izlečio se od svih simptoma i manifestacija, a sken je pokazao da kancer više ne postoji ni u tragovima. Dok je tretirao svoj agresivni kancer dijetetikom, shvatio je da mu epileptični napadi daju do znanja da tumor raste, a da je njihovo odsustvo znak da je kroz dijetu za sebe uradio nešto dobro. Počeo je da bira hranu koja mu je pomagala da izbegne epileptične napade. Tumor je stagnirao i na kraju se povukao. Danas se kaže da je Endrjuov tumor „u remisiji“, a klinika na kojoj se on lečio zaposlila ga je kao nutricionističkog savetnika i on je pomogao mnogim ljudima sa sličnim problemima da se oslobode bremena kancera.

Ne postoje dve u svemu jednake osobe, pa ne postoji ni univerzalna dijeta koja će svakome jednako da prija. Istina, nekim ljudima prija da se hrane u zajedničkoj menzi, kao što je slučaj i u vojničkoj sredini, ali ni to ne može biti zuvek, te se individualne potrebe i razlike ubrzo iskažu.

Međutim, mi smo između sebe mnogo sličniji nego što smo različiti, te je u tome i uteha, jer će većina reagovati slično na dobro zasnovanu dijetu. Ako neko, recimo, ima šećernu bolest, tada je za njega bez svake sumnje korisno da smanji unos ugljenih hidrata. Ako neko ima povišen krvni pritisak, ili se oseća umorno i pospano nakon obroka, za njega je korisno da pokuša sa ozbiljnijim smanjenjem ugljenih hidrata u porciji, jer je moguće da se kod njega razvila insulinska rezistencija, te se organizam umara zbog nečega što je kod mnogih ljudi prirodan i neosetan proces, zbog samog metabolizma. Prirodno, neophodno je prethodno ustanoviti da li takva osoba možda zapravo ispoljava simptome neke druge bolesti, ili nedostatka, kakvi su vitaminski deficiti, ili hormonalni problemi druge vrste, kod tireoidee, do drugih žlezda i uzroka. Zato je od izuzetnog značaja ostati u dodiru sa dobrim i posvećenim lekarom koji može da nas posavetuje i uoči potencijalne probleme.

Mi živimo u pogrešnom uverenju da su ugljeni hidrati neophodni za zdrav život. Verujemo da je pet do sedam obroka dnevno dobro za zdravlje, da se treba neprestano zalivati, pijuckanjem vodice iz flašice, kako bi smo se rehidrovali, ali nije to baš tako. Moderni vek doneo je sa sobom niz proizvoljnih uverenja i ova nabrojana samo su neka od njih. Svakako je moguće pojesti pet, ili više obroka dnevno, ali to nije nužnost. Isto tako, moguće je popiti mnogo vode u toku dana, ali ne postoji ni jedan kriterijum za unos vode i tečnosti koji bi bio zasnovaniji od naše vlastite žeđi. Pojedini istraživači tvrde da je u toku velikih vrućina nesvestica, problemi sa svešću, pa i iznenadna smrt mnogo češće posledica gubitka elektrolita, nego dehidriranosti, a to se odnosi i na maratonske trke, gde je jednako važno uneti dovoljno elektrolita kao i vode.

Najpre, ugljeni hidrati nisu neophodni za dug i zdrav život. Da budem precizniji, moderna medicina prihvatila je uverenje da oni nisu esencijalni makronutrijent. Bez njih se može poživeti dugo i srećno, iako oni daju i poneku prednost ako se konzumiraju na pametan način. To nije slučaj sa mastima, ili sa proteinima, jer je njih neophodno unositi kako bi se živelo. Proteini i masti se ugrađuju u zidove ćelija koje čine naše telo, a proteini se koriste i da bi se prenosile poruke u vidu DNK u ćelijskom jezgru. Proteini su nosioci informacija u našem telu, te su kao takvi posebno interesantni. Upravo su oni najčešće glavni povod za burne i neprijatne reakcije u vidu alergija. Ćelije su osetljive na različite proteine i imune ćelije na osnovu proteina upravo i prepoznaju potencijalne napade i potencijalne, ili stvarne neprijatelje. Neki neprijatelji upravo su, uz pomoć antitela, zapamćeni kao takvi i naš imuni sistem često reaguje prepoznajući ranije bakterije i viruse, ranije neželjene goste u našem telu, pa ih neutralizuje svojim zapamćenim odgovorima, to jest, od ranije pripremljenim proteinima koji se zovu antitela i koji mogu da se proizvedu u dovoljnoj meri kako bi zaustavili bilo kakvu infekciju koja se širi po organizmu.

Nekada se naš imuni sistem prevari, pa napadne vlastite ćelije, ali to je posebna tema, tema vrlo duboko utkana u tajne našeg imuniteta i autoimunih bolesti.

Masti i ketoni

Esencijalne masti, esencijalne masne kiseline, nazivaju se tako zato što su od suštinskog značaja za opstanak. Esencijalne aminokiseline koje su nam u svakodnevnom životu ponajviše poznate preko bodi bildinga, nastaju od proteina, to jest od proteina iz mesa i biljaka koje unesemo kroz ishranu. Njihova sinteza nemoguća je bez spoljašnjeg unosa, baš kao što se ni vitamini ne mogu proizvoditi sintezom u organizmu, već ih je neophodno uneti spolja, kroz hranu i u krajnjem slučaju kroz suplemente.

Dakle, masti i proteini su kao makronutrijenti od suštinskog značaja za organizam, a ugljeni hidrati se mogu izostaviti iz ishrane.

Kada se sprovodi ketogena dijeta, očekivane posledice su rast količine ketona u krvi, a tako i u dahu i u mokraći i umereni pad glukoze u krvi.

Kada se jede masno, organizam sve više počinje da se oslanja na ketone kao na alternativni izvor energije, dok glukoza ostaje u krvi da bi pokrila sve one delove organizma koji još uvek nisu naviknuti da rade na ketonima. Neki delovi tela, posebno u mozgu, nikada se neće navići da rade na ketonima, oni će raditi oslanjajući se na metabolizam glukoze, ali jetra će uvek proizvoditi određenu količinu glukoze. Nema razloga za strah da će glukoza u nama ikad prestati da se stvara. Kada prestanemo da jedemo ugljene hidrate, telo se brzo adaptira. Ne dešava se nikakav fatalni “pad” bilo čega, iako zaista postoji poznati i dokumentovani stres, proistekao iz navikavanja na ketozu, a koji se naziva i “ketogena groznica” (“ketogenic flu”, ili “ketogenic fever”).

HUNT, PURE i Studija sedam zemalja

A sada, nekoliko reči u odbranu masti i masne ishrane. Veliku štetu tradicionalnoj i masnoj hrani nanela su određena istraživanja obeležena proizvoljnim zaključcima zasnovanim na velikim uzorcima koja su stvorila privid da je nauka o ishrani kompletna i završena, te da je dovoljno samo se osvrnuti na ove velike projekte, da bi se stekao pravilan uvid u ishranu. Neke od tih studija, kao što je „Studija sedam zemalja“, obuhvatile su čak i Jugoslaviju u svom uzorku. Jugoslavija je jedna od tih sedam, sa dva uzorka iz Hrvatske i tri iz Srbije. Studiju je vodio izvesni Ansel Kiz (Ancel Keyes), sposoban naučnik velikog ugleda u Americi, koji se proslavio svojim političkim uticajem na završetku drugog svetskog rata, pa je koristeći taj uticaj dobio ulogu da upravlja velikim istraživanjem. Ovo istraživanje praćeno rigidnom kontrolom toka i izborom društvenih sredina za analizu, iako sprovedeno u dobroj nameri, dovelo je do neutemeljenih zaključaka. Nekoliko zemalja, kao što je Francuska, koje bi inače mogle da pokvare utisak, izbačene su iz uzorka, a ostavljene su one koje su pogodovale želji da se ukaže na holesterol kao glavnog krivca u pogledu kardiovaskularnih oboljenja.

Tek mnogo decenija posle originalne studije sedam zemalja, organizovano je nekoliko većih istraživanja koja su bila u stanju da preispitaju rezultate Studije sedam zemalja, jednim delom i zbog napretka naučne i informatičke infrastrukture, kada je postalo jednostavnije napraviti velike projekte međunarodne saradnje.

Velika PURE studija izvedena u organizaciji Instituta za istraživanje zdravlja populacije Mekmaster univerziteta u Hamiltonu u Kanadi, pokazala je da zasićene masti u ishrani ne utiču na povećanje smrtnosti kod osoba koje se hrane sa većim procentom masti. One ne utiču na povećanje broja kardiovaskularnih događaja, ali zapravo smanjuju verovatnoću da se dogodi moždani udar.

Studija PURE (Prospective Urban and Rural Study) izvedena je na uzorku od 135.000 ljudi, u trajanju od oko 7 godina u proseku, između 2003. i 2013. Iako je slabost ove studije to što su podaci prikupljani putem upitnika, treba se setiti i da se ova ista primedba odnosi i na ogroman broj ostalih medicinskih istraživanja ishrane, takođe ostvaren kroz popunjavanje upitnika, a na osnovu tih studija mi danas verujemo da ne treba jesti “crveno” meso, ili da je vegetarijanizam superioran u odnosu na omnivorsku (svaštoždersku) ishranu svim vrstama namirnica, ili da je tzv. mediteranska ishrana najbolja za čoveka.

Vreme je da se praznoverje zameni dobrim razumevanjem principa u ishrani i da se predrasude zamene istraživanjem, ličnim, ili institucionalnim. PURE studija nije savršena, ali je bolja, ili barem jednaka u odnosu na svoje prethodnike koji su tvrdili da ne treba unositi holesterol kroz ishranu, a koji su uticali na odbacivanje čitavih grupa namirnica u svakodnevnoj ishrani (proteini, tj. meso, jaja, zdrave životinjske masti…).

U svakodnevnoj komunikaciji, često ćete od lekara čuti kako i sami jedu masnu hranu, ali ćete često čuti i kako osobe sa povišenim holesterolom doživljavaju duboku starost, ili kako su osobe sa povišenim holesterolom u svakom pogledu zdrave.

Iako povišeni holesterol, opet, nije nikakav garant zdravlja, postoje i druge studije koje pokazuju kako holesterol nije značajan prediktor kardiovaskularnih događaja (srčanog udara, problema sa srcem i krvnim sudovima, moždanog udara). Takva je i norveška longitudinalna studija zdravlja HUNT (North Trøndelag Health Study), koja obuhvata uzorak od nekoliko desetina hiljada ljudi u periodu od 1984. godine do danas. Ova studija koja je u početku pokrivala teme kao što su kardiovaskularni problemi, dijabetes i tuberkuloza u severnoj oblasti Norveške Trondelag, u međuvremenu se proširila i obuhvatila bogatu propratnu građu sa rezultatima analiza krvi i genetskim testiranjima. Iako je na ovaj način tek otvorena mogućnost da se u budućnosti otkriju tajne čovekovog zdravlja, studija je pokazala da ukupni holesterol ne ukazuje na povećanu šansu od kardiovaskularnih problema, ali da se opasnost ipak može naslutiti ako je odnos triglicerida i HDL-a (trigliceridi/HDL) nizak.

Sva je sreća, pa je na zdravlje moguće uticati pravilnom ishranom, ali i pažljivo osmišljenim programima taktičkog gladovanja i bavljenjem sportom, te pravilnim izborom društva i životom u blagotvornoj zajednici, negovanjem dobrih misli, odnosno, meditacijom.

U svakom slučaju, postaje jasno da “francuski paradoks”, zapažanje da Francuzi jedu masno, a ipak su zdravi, zapravo nije nikakav paradoks. Paradoks je bilo naše neshvatanje uzročno-posledičnih veza, a Francuzi su se samo hranili u duhu svoje tradicije, umesto prema uputstvima pomodarskih američkih nutricionista i žute štampe.

Gladovanje Valtera Longa

Blagotvorno gladovanje i sagorevanje masti

Najpre, recimo da gladovanje nije lako i ne treba ga preduzimati hitro i na svoju ruku. Ako vas nije nevolja primorala da gladujete, ne treba žuriti, jer postoji vreme za sve i dobro je da se najpre uputite u neke tajne gladovanja, a korisno je da razgovarate sa svojim lekarom, uz nadu da će i on imati dovoljno znanja i hrabrosti da vas dobro posavetuje.

Ako se posle gladovanja ne nahranite dobro, nećete iskusiti sve prednosti gladovanja. A glavna svrha dobre ishrane je u tome da se molekuli hrane pravilno ugrade u naš organizam. S vremenom, naš metabolizam postaje neefikasan i umoran i potrebno mu je da obnovi energiju. Paradoksalno, jedan od proverenih načina da popravite zdravlje i da podstaknete dugovečnost je povremeno gladovanje. Ono podrazumeva i smanjenje ukupnog unosa hrane, kao i određenih grupa makronutrijenata (ugljeni hidrati, proteini, masti).

Gladovanje vam omogućava da pokrenete proces uništenja nekorisnih ćelija (apoptoza), kao i da u svom organizmu pokrenete sagorevanje masti koje se često sasvim bespotrebno gomilaju, u potkožnom tkivu, ali i u trbušnoj duplji, između organa, pa i u samim organima. Svakako ste čuli za pojavu „masne jetre“ kod jednog broja gojaznih osoba, a ovaj problem zahvata i ljude koji na prvi pogled nisu gojazni, ali koji zbog metaboličkih grešaka organizma, ali i zbog usvojenog pogrešnog životnog stila, imaju masti nagomilane upravo između organa i u samoj jetri.

Ako sagorevate vlastite masti (salo, trigliceridi), vi ste u stanju ketoze. Ako je ketoza, tj. sagorevanje masti izražena, to može biti znak da ste pokrenuli onu drugu i slabije dokumentovanu stranu metabolizma kojoj se u novije vreme pripisuju odlična svojstva.

Ketoza predstavlja stanje sagorevanja ketona, proizvoda razgradnje masti u našem organizmu, radi stvaranja energije u energetskim centralama ćelije, u mitohondrijama. Ona ima višestruko dejstvo: ishranjuje organizam, ali i našem telu šalje povoljne signale, te organizam počinje da se isceljuje od različitih problema.

Ovde je čovek poseban: on je u stanju da dugo živi koristeći svoje masti, ukoliko nema spolja unesenih masti, proteina, ili ugljenih hidrata. On može bez hrane izdržati nedeljama i to je jedan od mehanizama kojima ga je priroda zaštitila od produženih perioda gladi. U periodu gladovanja, dobro je što organizam sagoreva vlastite masti, jer tada šećera i nema previše u organizmu. Tada šećera ima veoma malo, tek koliko je potrebno za neke minimalne aktivnosti mozga koje se drugačije ne bi ni mogle odvijati. Međutim, veliki deo organizma, uključujući i najveći deo mozga, bez problema se može prilagoditi radu na mastima, a mnogi stručnjaci, praktičari i aktivisti veruju da je preokretanje metabolizma na rad na masti i prijatno i izuzetno korisno. Mnoge osobe više ne žele da napuste ishranu sa visokim unosom masti i niskim iznosom ugljenih hidrata, jednom kada je započnu.

Ketogena, masna dijeta, tipično se primenjuje u tretmanu epilepsije i neuroloških problema, ali i kancera, srčanih bolesti i mnogih drugih.

Ova dijeta, oslonjena na masti, organizmu šalje pomalo zbunjujuću poruku da se nalazi u stanju gladovanja. Ako se u ishrani izostave šećeri i donekle proteini, organizam objavljuje uzbunu i počinje da šalje signale da su obnova i oporavak neophodni. Nedovoljno korisne, uspavane, senescentne ćelije dobijaju instrukciju da se unište i organizam njihovu materiju, proteine i sl. preuzima da se ponovo izgradi na pravilan način.

Kada čovek stari, broj senescentnih ćelija se povećava i stoga je neophodno osloboditi ih se, kako bi se donekle povratila mladost. Iako postoje naučna istraživanja koja dokazuju da se život miševa produžava i za 35% ako se senescentne ćelije pobiju citostaticima (koji su po definiciji otrovni i nose u sebi opasnost fatalnog ishoda), nešto slabiji efekat postiže se običnim gladovanjem.

Istraživanje gladovanja i imitacija gladi

Od skora čuveni istraživač, profesor gerontologije i bioloških nauka i direktor Instituta za dugovečnost Univerziteta Južne Kalifornije Valter Longo (Walter Longo) objavio je studiju u kojoj je demonstrirao da dijeta koja imitira gladovanje produžava životni vek (life span) i zdravi vek (health span) kod miševa.

Longova dijeta koja je namenjena ljudima, osmišljena je tako da se gladovanje imitira svaka tri meseca, premda je ovo moguće izvoditi češće, ili ređe, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i terapeutske potrebe. Ukoliko je čovek zdrav i ima dobar stil života, verovatno je da mu takvo gladovanje nije neophodno češće od dva puta godišnje. Uz odobrenje lekara, ako je slabijeg zdravlja i ako želi da prevenira starenje (zapravo, stariji ljudi ne bi trebalo da se hrane na ovaj način, izuzev ako su u odličnom zdravlju), onda je dobro da gladuje svaka tri meseca.

Dijeta se izvodi tako što se dnevni iznos kalorija smanji na oko 500-600 kalorija dnevno (a taj umanjeni broj može ići i do 1100 kalorija dnevno), umesto uobičajenih 2000-2400 i tako smanjeni unos održi u trajanju od 5 dana. Posle isteka perioda od tri meseca, ovaj oblik gladovanja može se ponoviti.

Ovo naučno zasnovano gladovanje, sprovedeno je kao deo eksperimenta u organizaciji Univerziteta Južne Kalifornije. Iako Longovo istraživanje na ljudima još uvek nije uspelo da pokaže rezultate kakve je imalo na miševima, početni uspesi obećavaju. Ne treba zaboraviti da je izvođenje eksperimenata na čoveku zabranjeno, ali i da svako osmatranje rezultata dijetetskih i drugih metoda zahteva vreme koje je u slučaju Homo Sapijensa stotinak godina. Ovo je jedan od razloga što mnogi stručnjaci daju sebi za pravo da se pohvale „rešenjem“ za dugovečnost, iako bi za istinski potvrđeno rešenje trebalo sačekati jedan vek. Međutim, i bez tako dugačkog protoka vremena, postoje neki indikatori koji nam ukazuju na zdravlje i formu osoba izloženih nekom tretmanu.

Dijeta koja imitira gladovanje (fasting mimicking diet) je dijeta sa niskim unosom proteina, niskim unosom ugljenih hidrata i visokim unosom masti. U jednom od Longovih razgovora sa kolegama na Jutjubu, pomenute su štanglice napravljene od kelja, dobro natopljene maslinovim uljem. Njegovi proizvodi, međutim, obuhvataju i supu minestrone, supu od pečuraka, masline, pa čak i desert sa čokoladom, na podlozi kokosovog ulja. Pošto je Longo poreklom Italijan, on ostaje vezan za maslinovo ulje.

I za kraj, evo i nečega da dopuni utisak, mada želja da se jedna ideja komercijalizuje može i da ga pokvari. Valter Longo je osnovao i kompaniju koja prodaje opisanu hranu za gladovanje, kako bi se njegova spektakularna dijeta mogla lakše praktikovati. Ime kompanije je L-Nutra Njihovi proizvodi dolaze u velikom pakovanju koje u sebi krije manjih pet paketa. Svaki od tih paketa krije meni za jedan dan, a u meniju ima tri obroka. Korisnicima dijetetskog programa dovoljno je da nabave pakovanja i da ih disciplinovano iskoriste u petodnevnom ciklusu, svaki delić u svoj dan. Na internetu postoje i neka svedočanstva o tome kako izgleda prolazak kroz iskušenja Longove dijete.

Džez gitarista koji je postao biohemičar

Ali, evo još jedne zanimljive informacije: Valter Longo je u Ameriku došao kako bi studirao džez gitaru, ali je u jednom trenutku odustao i upisao se na studije biohemije.

Okidač da donese odluku i da napusti gitaru došao je u trenutku kada su ga zamolili da upravlja pokretnim bendom koji maršira i zabavlja ljude na ulici. Shvatio je da to nije karijera za njega. Ako u Ameriku dođete iz Italije, zemlje koja je „izmislila“ muziku, a po okončanju studija povere vam da upravljate paradnim orkestrom sa mažoretkinjama i još poveruju kako vam počast čine! Da je Longo bio muzičar od karijere, sada bi se njegov orkestar šetao po ulicama nekog grada u unutrašnjosti SAD. Pošto je on imao ambiciju da zaista učini nešto izvanredno, umesto da se prilagodi, časkom je izmenio svoju dugo građenu karijeru i postigao ovaj veliki uspeh.

Keto hleb

Keto hleb pravi se od semenki, jaja i praška za pecivo, gotov je za oko sat vremena. Evo recepta:

  • 450 grama sirovih semenki
  • 4 jajeta
  • 1 prašak za pecivo
  • puter, ili MCT ulje, ili kokosovo ulje kojim ćete namazati podlogu tepsije u kojoj ćete praviti hleb
  1. Najpre ćete 450 grama sirovih semenki samleti u seckalici.
  2. Zatim ćete dodati prašak za pecivo i još jednom promešati.
  3. Dodaćete 4 jajeta i onda još jednom promešati.

Namazaćete tepsiju za hleb puterom, MCT uljem, ili kokosovim uljem, kako bi se hleb lakše odvojio po završetku pečenja.

Smestićete umešeno testo u tepsiju. Obratite pažnju na to da je testo lepljivo, mnogo teže za upotrebu od standardnog testa. Neka vas to ne obeshrabri. Samo budite strpljivi, jer vas nagrada čeka na kraju!

Zagrejaćete rernu na 180 stepeni Celzijusa i smestiti tepsiju unutra. Pečenje keto hleba treba da potraje oko 50 minuta. Možete se poslužiti čačkalicom i njome ubosti hleb po okončanju 50 minuta, te hleb ostaviti još neko vreme u rerni, ako vam se učini da tragovi testa ostaju na čačkalici.

Hleb po ovom receptu daleko prevazilazi ukus običnog hleba na koji ste navikli, a svakako ima veliku nutritivnu vrednost.

Jedno parče ovog hleba široko oko jedan santimetar, može imati oko 2g šećera. U njemu preovlađuju vlakna, masti i proteini iz semenki.

Keto hleb
Keto hleb

Ketoni u ketogenoj dijeti

Ketoni su proizvod razgradnje masti u našem organizmu i oni se koriste kao energent, upravo kao što se koriste i ugljeni hidrati. Ketoni se stvaraju u našem organizmu kada unosimo masnu hranu dok držimo ketogenu dijetu, ili kada gladujemo, pa naš organizam počinje da otapa naše vlastite masti. Glavni preduslov za to je, naravno, da smanjimo unos ugljenih hidrata u organizam, a to se u praksi svodi na raspon od 0 – 50 grama ugljenih hidrata dnevno, u zavisnosti od statusa organizma i razloga za držanje dijete. Mnogo je razloga zbog kojih želimo da dođemo u blagotvorno stanje sagorevanja masti u našem organizmu. Jedan od razloga je to što tako umanjujemo šansu da budemo gojazni, ali postoji i mnogo svedočanstava koja govore da je ulazak u stanje ketoze, dok sagorevamo ketone kao energent, blagotvoran za nervni sistem, te se ketogena dijeta koristi za tretman epilepsije, Alchajmerove bolesti i Parkinsonove bolesti. Istraživanja koja su se bavila biohemijskim mehanizmima kako bi objasnila efekte ketoze pretpostavljala su da ketoni imaju ulogu energenta, ali i da ketoni imaju signalizacionu ulogu koja organizam uvodi u mobilisano stanje nalik gladovanju koje kroz taj stres zapravo budi neiskorišćene resurse i istovremeno dozvoljava organizmu da radi na jeftinom energentu, mastima…

Treba praviti razliku između ketona koji izazivaju ketozu, stanje prirodne upotrebe masti kao izvora energije i neželjenog stanja ketoacidoze, koje se javlja kod nekih bolesti, kao što je šećerna bolest. Ketoza je prirodna, kao što je prirodno i otapanje masnih naslaga, ili upotreba tih naslaga prilikom mentalnih i fizičkih napora. Kada težinu gubimo na zdrav način, to se događa kroz otapanje naših masnih naslaga, dakle, kroz proces ketoze.

Ketoacidoza je nezdrav proces i on nastaje zbog patoloških pojava u organizmu koje nisu povezane sa ketogenom dijetom, Naprotiv, ketoacidoza se često javlja kod teško obolelih šećernih bolesnika, u stanju kada organizam više ne može da se izbori sa prisustvom glukoze u krvi.

Postoji poredak prema kojem naš organizam koristi izvore energije koje unesemo kroz ishranu. Najpre se koriste ugljeni hidrati, zatim proteini, a na kraju masti. Ukoliko unesemo previše ugljenih hidrata, masti neće ni biti iskorišćene i uticaće nepovoljno na našu metaboličku sliku. Ako se uzdržimo od ugljenih hidrata, masti će biti korišćene i mi ćemo osetiti povećanu budnost i rast energije. Najskuplji za metaboličku obradu su proteini. Od ukupne energije postignute kroz ishranu proteinima, naš organizam potroši oko 30% samo da bi ih iskoristio, potroši oko 10% energije da bi ugljene hidrate pretvorio u energent, a na masti, ako imamo sreće da ih iskoristimo kao izvor energije, potroši se svega oko 3%. Ovaj fenomen naziva se “termalnim efektom” makronutrijenata.

Izvanredna efikasnost ketogene dijete

Jedna od osnovnih osobina ketogene dijete je njena izvanredna efikasnost kada je u pitanju gubitak telesne težine. Vrlo brzo nakon početka dijete, organizam se oslobađa suvišne težine. Iako je tačno da se ketogenom dijetom najpre pokrene gubitak suvišne tečnosti, jer se ona vezuje za ugljene hidrate u mišićima i drugim telesnim tkivima, nakon tog inicijalnog gubitka vrlo brzo počinje i otapanje masnih naslaga sa organizma. Veoma često, rezultati kroz upotrebu ketogene dijete ostavljaju spektakularan utisak, jer je moguće izgubiti nekoliko kilograma nedeljno.

Pa ipak, gubitak telesne težine nije osnovni cilj zdrave ishrane! Težina treba da bude optimalna, a to znači da bude u okvirima prirodnih razmera, ali pod uslovom dobrog zdravlja i dobrog subjektivnog osećaja. Nikome ne treba dijeta kao sistem nasilnog gladovanja, ili kao sistem ishrane koji će dovesti do dubokog nezadovoljstva. Da se izrazimo malo preciznije, indeks telesne mase (čuveni BMI, Body Mass Index) treba da bude u granicama između 18 i 25. Drugom prilikom govorićemo o izračunavanju BMI-a.

Takođe, potrebno je unositi proteine u organizam, kako bi mišići, među kojima je i srce, ispravno radili, ali je potrebno i donekle povećati količinu soli i elektrolita u organizam, kako bi se izbegao čest osećaj iscrpljenosti, ili glavobolje.

Ketoni su reč na osnovu koje je nastao izraz “ketogena dijeta”. Ketoni su proizvod razgradnje masti u organizmu. Oni su molekuli koje naš organizam može iskoristiti za energiju kada mu ponestane glukoze, ili drugih šećera. Zaista, da nema masti, mi ne bismo bili u stanju da dugo ostanemo aktivni, živi i zdravi. Kada je izložen nedostatku hrane, ili nedostatku šećera u ishrani, naš organizam se brzo prilagođava i počinje da radi na mastima. Ova brzina iznosi nekoliko dana, premda je već jedna malo duža noć bez ishrane dovoljna da se pokrene minimalni proces ketoze, sagorevanja i trošenja ketona!

Da bi se organizam u potpunosti privikao na sagorevanje masti, potrebna mu je praksa i određeno vreme u kojem će se izložiti manjem ili većem gladovanju, ili pametnoj i upornoj ishrani zasnovanoj na mastima. Ako neko poželi da uđe u ketogenu dijetu, uobičajeno će mu trebati nekoliko nedelja, najčešće između 3 i 6 nedelja da uđe u ozbiljniju ketozu. Ovaj proces postepenog navikavanja naziva se “keto-adaptacija”.

Pre nego što se uđe u ovu aktuelnu dijetu, ipak je potrebno posavetovati se sa lekarom i dobro se obavestiti o nekim osnovnim zamkama koje čekaju sve koji se odluče na ovaj hrabar i najčešće opravdan korak.

Sada ste u prilici da izgubite veliki broj kilograma, ali i da osetite još neke prednosti koje ovaj oblik ishrane čine veoma izazovnim, da osetite porast energije i bistrine uma.