Апарат доктора Сокслета

Свашта нам је открила модерна наука. Након истраживања доктора Ешериха и доктора Листера, знамо много више о штетним дејствима бактерија, али је једно од најимпресивнијих открића након бактериолошких сазнања управо апарат за стерилизацију. У научно осмишљеном памфлету о методима замене мајчиног млека, доктор Антун Лобмајер нас подучава како је кравље млеко, у одсуству кобиљег и магарећег, најбоља замена за мајчино, једино га треба разблажити у правилној мери. Наиме, мајчино млеко садржи око 3-5% „машће и сладора“ (масти и шећера), а 2% „бјелањевацах“ (беланчевина), док кравље садржи око 3-5% „машће и сладора“, и чак око 4-5% „бјелањевацах“, што је превише за дете. Због тога у кравље млеко треба додати одређену количину јечмене слузи, у почетку у размери 3:1, а касније у мањој размери. Доктор Лобмајер нас подучава како се мајчино млеко разликује и по начину згрушавања, тако да се боље боље од крављега апсорбује у стомаку одојчета, будући да се „грушава у ситних пахуљицах“.

Међутим, „статистика нас учи“ да се отприлике две трећине дојенчади хране из руке и да многа деца у том осетљивом периоду страдају, и то двоструко више него она која су дојена, у великој мери због „кока и бактерија сваке врсти“.

У мирној градацији према решењу, детаљно се описује апарат који можемо искористити за стерилизацију неколико флаша истовремено у кључалој води – апарат доктора Сокслета! Лобмајер се хвали да је и своје дете подигао служећи се овом изванредном справом, а преноси и део др Сокслетовог личног писма у којем му овај сведочи да је продато преко 20.000 стерилизатора, те је сигуран да је барем толико деце са успехом исхрањено на овај начин!

Не заостајући за методом савремених блогера, доктор читаоца упућује на апарат који може „добити и у Загребу, код доктора Еде Томаја („љекарна к св. Духу”), у којега је складиште оригиналних Сокслетових апаратах из Монакова“.

Закључимо његовим речима, које и данас изазивају напету потребу за стерилизационим апаратом, говорећи о бактериолошкој драми својственој времену пре настанка антибиотика:

„Риедко кад или никад нећеш наћи дојкињу својему дјетету, која ће мајчино млиеко посвема надомјестити. Нећу овдје набрајати, што мати све подносити мора, док јој је дојкиња у кући, нити ћу споменути, како су дојкиње понајвише скупо плаћени непријатељи, него ћу само на то упозорити, да никада незнамо, кому своје диете предајемо, да га доји, јер акопрем је дојкиња на очиглед здрава, може ипак имати клицу болести у себи ; доказано је то да болест преко једног кољена може прећи на другу, дапаче на трећу генерацију. Колико и колико је дјеце усисало болест од дојкиње, то нам кажу толика шкрофулозна, блудоболна и туберкулозна дјеца , којим су родитељи посве здрави, те која су болест једино од дојкиње добила.“

„ЗАМЈЕНА МАТЕРИНОГ МЛИЕКА, здравословна цртица“, од проф. др. А. Лобмајера, у издању Комисионе накладе акад. Књижаре Л. Хартмана (Кугли и Дојч), тискара „Народних новинах“, Загреб 1889. (Са сликами и с једном таблицом).“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *