У симпатичној књизи „Риба као човечија храна“, објављеној у Загребу 1934, Др Славко Мужинић образлаже потребу за коришћењем рибе у исхрани, истичући њене предности као лако сварљиве и вредне намирнице. Књига похвално говори и о значају риболова и узгоја рибе за привреду земље, али оштро дебатује против уверења да рибу треба јести само у месецима који у себи имају слово „Р“. Дакле, да је не треба је јести у току маја, јуна, јула и августа, али септембар је већ ОК.
Сећате се ове тврдње?
Аутор каже да је то вероватно због летњих месеци, у којима се риба због врућине лакше квари, али да „данас“ више нема потребе за таквим обзирима:
„Данас то више није. Данас и наши морски рибари имају леда на својим чамцима и бродовима и уловљену рибу лети одмах уледе или је у најкраћем времену довезу до тржишта гдје се она спакује у сандуке или кошаре са ледом и тако улеђена разашиље.“ стр. 13.
На крају књиге, нашао се и један занимљив оглас. Рекламира се предузеће „Мардешић & Комп. Комижа, филијала Милна, Творница основ. 1902 г.“, како кажу, „Највећа и најмодернија домаћа творница сардина“
На дну напомињу да на захтев „шаљу ценик“.
Погледајте врхунску реченицу којом се оглас завршава, кроз коју схватамо вечност одређених тема из данашњице. Корпоративна друштвена одговорност на делу, са позивом на хуманост у привреди:
„Потпомажи домаћу индустрију сардина јер тиме помажеш индиректно сиромашног рибара“
Књига је на ћирилици.